NOSTRADAMUS I REČENICA O LAVOVIMA

Nostradamus i rečenica o lavovima je, možda više nego bilo kada, ukazala na ono šta se, zaista, desilo davne 1559. godine...

Ušavši u zamračenu odaju, punija ženska osoba je prišla stolu za kojim je sedeo muškarac starosti od oko 55 godina i upitala ga da li je završeno?

Umesto odgovora, drhtave ruke su joj pružile komad papira. Pogledala ga je i počela da čita. Lice joj je bilo sve bleđe i bleđe, a disanje sve teže. Sručila se na stolicu pored masivnog stola i promuklim, jedva čujnim glasom, upitala, da li je ovo sve?

Odgovor je bio potvrdan. Teškom mukom je ustala, držeči papir u rukama i sporim i teškim pokretima se uputila ka izlazu. Osoba koja ju je dočekala i ispratila iz odaje, zabrinuto je zurila u sto…

U vreme kralja Anrija II od Valoe, u drugoj polovini šesnaestog veka, Francuska je ličila na fitilj koji samo treba da se potpali. Nadolazeća hugenotska (protestanti) opasnost, ratovi sa moćnom Španijom i neprijateljstvo sa protestantskom Engleskom, ukazivali su na nemirna i nespokojna buduća vremena. Lomača je radila skoro svakodnevno. Sve više hugenota je izvodjeno pred inkviziciju i bez milosti kažnjavano. Odsecanje jezika, sakaćenje raznih delova tela i, na kraju, spaljivanje na lomači, bili su prizori sa kojima se Francuska suočavala. Prave male svetkovine, sa ukusom potpaljenog jeretičkog mesa, organizovane su širom kraljevstva. Kardinal od Lorene, najmoćnija verska ličnost tadašnje Francuske, imao je pune ruke posla. Nedavno formirana Katolička liga, skoro da mu je potpuno dala odrešene ruke. Intrigant, čovek visoke inteligencije, nepogrešivo je pleo mrežu smrti duž ćitavog kraljevstva. Njegov brat, Anri od Giza bio je udarna političko ucenjivačka pesnica samog pape. Dva izuzetno moćna čoveka, pretila su da pretvore Francusku u mesto svakodnevne smrti. Nekako po strani su bila braća Burbon – Antoan, kralj Navare i knez Konde. Po strani da, ali nikako za potcenjivanje.

Na drugoj strani, Anri II od Valoa bio je prosečan vladar, revnosni katolik i verni potpisnik naloga lukavog lorenskog kardinala. Njegova žena, kraljica Katarina de Mediči, lukava firentinka, trpela je, inače, svakodnevna poniženja od svoga muža. Naime, kralj je imao dugogodišnju ljubavnicu, Dijanu od Poatjea, koju je neizmerno voleo. Inteligentna i beskrulupozna, Katarina je, vešto glumeći pokornost i pomirenost sa sudbinom odbačene žene, čekala svoj trenutak. I Anri i Katarina su, koliko god se slagali sa oštrim merama katoličke reakcije, najdublje mrzeli braću Giz. Smatrali su ih za direktnu opasnost po kuću Valoa. Katarina je, doduše, najviše mrzela Dijanu, ali će se za nju pobrinuti kada se za to ukaže vreme. Medjutim, interesantno je napomenuti, prava opasnost, u ovom trenutku, nije dolazila od braće Giz. U pitanju je bilo nešto što se nije moglo ni predvideti a ni pretpostaviti.
Odblesak davnih viteških vremena još je bio prisutan u tadašnjoj Francuskoj. Često su organizovani turniri na kojima je, dabome, učestvovao sam kralj. Da li slučajno ili, često je znao da pobedi. Nekako se to podrazumevalo.

 
…Pariz, 30. maj 1559. godine. U toku je viteški turnir na kojem učestvuje sam kralj. Sa nestrpljenem se očekuje njegova sledeća borba sa Gabrijelom Montgomerijem, kapetanom škotske garde. Pozornik je dao znak i dva viteza, na konjima, su se sjurila jedan ka drugom. Sudar je bio žestok. Oba jahača su pretrpela udarac ali su ostala na konjima. Montgomeri, kao da je nešto predosećao, silazi s konja i prišavši kralju, moli ga da prekinu borbu. Kralj, vidno iznerviran kapetanovom ponudom, naredjuje da se smesta popne na konja i brani vitešku čast. U publici se osećala sva neizvesnost i opasnost. Dat je ponovo znak i oklopljeni protivnici su krenuli u novi juriš. Iz zanemele publike se čuo dečji glas – Veličanstvo, nemojte se boriti! Sudar je bio žestok, opet su oba rivala dobili po udarac. Medjutim, dok je kraljev kapetan ostao u sedlu, kralj se svom silinom srušio na zemlju. Krici gledališta su zaparali turnirsko bojište. Montgomeri, brzo silazi sa konja i pritrčava kralju. Video je da je kralj uboden kopljem u oko. Krv je curila u mlazevima. Uz svu paniku koja je zavladala, kralj je brzo odnešen na sigurno mesto gde će ga operisati najbolji lekari tadašnje Francuske, na čelu sa Amboazom Pareom. Medjutim, lekari su brzo uvideli da je komad koplja ostao u kraljevom oku i nisu bili sigurni šta da rade. Ukoliko bi se usudili da izvade parče koplja, kralj je od te operacije mogao odmah da umre. Posle par dana neodlučnosti, medjutim, nastupilo je trovanje i kralju su bili odbrojani dani. Ubrzo je umro… Pred Francuskom će nastupiti dani strepnje, straha i surovosti. Ključne ličnosti, uz neke nove, već su pomenute, ali su one deo nekog drugog poglavlja nepredvidljive životne drame…

… Katarina de Mediči je posle susreta sa Mišelom de Nostradamusom, koji se desio nekoliko meseci pre tragedije, bila poražena. Kroz glavu su joj prolazile reči ispisane na papiru koji joj je dao Nostradamus – "mali lav će ubiti velikog lava"… Od četiri sina, još je pisalo, trojica će postati kraljevi a jedan će biti nadomak krune. To je moglo samo da znači da će se sve vladavine brzo završiti. Loza će da se ugasi i pojaviće se nova – Burbonska. Novi kralj, posle svih promena, postaće Anri Navarski… Ono što je tada bunilo Katarinu Mediči, bila je rečenica o lavovima. Naime, na kraljevskom grbu Valoa nalazio se lav. Posle nekoliko meseci, dobila je odgovor. Na plemićkom grbu Gabrijela Montgomerija, kapetana škotske garde, nalazio se takodje – lav. Z.M.