Oni koji ne osećaju i ne prepoznaju mesto i okruženje, u kojem provode život i vreme, malo šta mogu da znaju ili razumeju.
Negiranjem pripadnosti prema bilo čemu ili kome, stiče se, nasuprot svemu, varljivi osećaj oslobođenosti i nesputanosti. Gotovo nadmoć...
Od ljudskosti, na koju se, tom prilikom, uvek poziva, u budućem vremenu ostaće, po svemu sudeći, samo prijemčivo i bezlično sročene rečenice. Kao, gotovo, nemi svedok dugo stvaranog i stvorenog sveta.
A ako se i tako nešto, naposletku, ispostavi kao neiskreno i netačno, koga će, uopšte, biti briga što je tako? Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар