BELI ALBUM I SMRT ŠERON TEJT

 Da li su "Beli album" i smrt mlade i perspektivne glumice Šeron Tejt povezani? Ako jesu, zbog čega?

Dešavanja u drugoj polovini polovini šezdesetih godina  su, može se slobodno reći, "zaljuljala" svet. Hipi pokret i velike demostracije, širom sveta (1968.), protiv rata, uneli su sasvim nove činioce i aktere u etar globalnih dešavanja...

O monstruoznom ubistvu (1969.) glumice Šeron Tejt, supruge režisera Romana Polanskog, uz još osam gostiju koji su se zatekli u njenoj kući, već je toliko toga napisano. Snimljena su dva, koliko toliko, uspešna filma. Mnogi su zaradili velike pare na jednom od najbrutalnijih zločina. Uglavnom se monstruoznom zločinu prilazilo sa psihološke i senzacionalističke strane. Čini se da je mnogo toga ostalo zamagljeno. Inače, Čarls Menson, koliko je poznato, nije nikada lično "okrvavio" ruke.

 
"Familija" – Mensonova grupa, operisala je i "sejala" smrt zapadnom obalom SAD-a nekoliko godina a da nije, navodno, privukla ničiju posebnu pažnju, sem kod pojedinih lokalnih policajaca. 
Naime, Mensonova grupa je počinila nekoliko desetina ubistava pre onog "glavnog".  
Dakle, lokalnoj policiji su "slučajno" bile vezane ruke da bilo šta preduzme... 
Moguće da je to bio jedan od bitnih razloga za sve što je, na žalost, kasnije usledilo. 

Znamenita 1968. godina vreme je, inače, masovnih demonstracija širom sveta. Socijalno nezadovoljstvo, surovi i iscrpljujući rat u Vijetnamu, frustriranost, bes i nemoć crnog stanovništva radi ostvarenja elementarnih građanskih i ljudskih prava, pretili su da SAD pretvore u pravo pravcato bojno polje sa neizvesnim i haotičnim krajem.

 
U novembru te godine Bitlsi su objavili dupli album jednostavnog naslova – The Beatles, koji je zbog potpuno belog omota nazvan "Beli". Uskoro, u roku od godinu dana, nazivu albuma pridodata je i reč – zlokobni. 
Ovde se nećemo baviti hronologijom dogadjaja, koji su manje više poznati, nećemo se baviti ni samim kontroverznim i brutalnim ubistvom trudne glumice, već ćemo pokušati da, donekle, objasnimo motive novopečenog propovednika. 

Mensonova grupa je, naime, posle samog ubistva, po zidovima kuće gde je zločin izvršen, ispisala, krvlju pet žrtava, nazive nekih pesama (Helter-Skelter, Piggies…) sa albuma liverpulske četvorke, i, svesno ili ne, udarila dodatni pečat na tumačenje samog događaja. 
Na suđenju, pak, Menson je tvrdio da je, čim je Beli album objavljen, znao šta treba da radi, odnosno da je on taj koji treba da sledi signal koji je dobio… 
Vredi reći da Menson nije bio previše inteligentan, IQ 109. 
Njegovo poimanje sveta i okoline,  bilo je surovo jednostavno - neko mora da je kriv što ga je majka prodala dok je bio dete i što je, bezmalo, pola života proveo u domovima i  zatvorima. Za sve nedaće i patnje koje su ga zadesile, trebalo je nekoga okriviti i sve naplatiti, a Amerika, krajem šezdesetih godina 20. veka, bila je idealno mesto za to. 
Pripadao je grupi duboko ozlojeđenih ljudi, kojima je sreća okrenula leđa. I baš takav, zanimljivo, bio je (možda) nekome vrlo podoban.

Novi propovednik i guru je, naime, bio opčinjen idejom da je rešenje svega građanski rat bele i crne rase u kojem će, crna rasa, predvođena crnim muslimanima, na kraju izvojevati pobedu. Pravi pobednik, međutim, po Mensonu, biće "Familija" koja bi bila pošteđena od svega.

Deset posto stanovništva, sa beznačajnim bogatstvom i resursima, da nadvlada silu na čijoj strani je sve, od novca do najmodernijeg oružja?
Veoma naivno i skoro detinjasto od čoveka koji poslednjih decenija, u zatvoru, govori da je i Hrist i Lucifer ujedno i koji je na svom čelu urezao kukasti krst. 
Sa druge strane, možda, idealna ličnost za predstojeći zadatak a da nikada ne sazna da je za tako nešto angažovana...

 
Edvard Huver, šef FBI-aja bio je, svojevremeno, gospodar skoro svačije sudbine SAD-a. Šezdesetih godina prošlog veka posmatrao je popularne mladiće iz Britanije kao oteletvorenje najgoreg zla. Biti komunista, terorista ili član neke poznate rok grupe, odnosno, Bitlsa, bilo je skoro isto…

Preko čoveka bez prisustva osnovne empatije, otrgnuti ili, možda, neotrgnuti, delovi najmoćnije sile sveta, rešili su da nešto urade po pitanju kvarenja mladeži, Crnih Pantera, crnih propovednika, Kasijusa Kleja, potencijalnih sledbenika ideje Roberta Kenedija, slobodno mislećih rok predvodnika i mnogo čega drugog. 
Ta nevidljiva ruka, čini se, povlačila je konce koji su, u pojedinim momentima, bili na granici pucanja. 

Čini se, zahvaljujući sticaju okolnosti, da su događaji potvrdili da postoje i drugi, bezbolniji, po planere, načini da se pacifikuje scena. Bitlsi su se razišli 1970. god, u roku od godinu dana sa pozornice su sklonjeni Morison, Hendriks, Dženis.... Crni panteri su takođe uništeni. Nekadašnji liberali su prosto uklopljeni (ukalupljeni) u mašinu za formiranje ličnosti i karijere. Klej alijas Mohamed Ali, postao je cenjeni predstavnik američkog društva a Džon Lenon, svojevremeno, oličenje satanizma i nihilizma, velikog protivnika "sređene i cenjene" Amerike, završio je život 1980. godine tako što ga je nepogrešivo, sa desetak metara smrtno upucao „psihološki nestabilna ličnost“, Majkl Čepmen, i to sa tri metka, od kojih je svaki bio smrtonosan. Tom 1980-tom, smrću, izgleda, nikad kupljenog, Džona Lenona, kao da je zaokruženo jedno razdoblje romantičarskog sna koji nikada i nije počelo da se ostvaruje. 
Ukratko, uklanjanjem opasnih protivnika, stvoren je temelj lažnih ljudskih i socijalnih prava, lažnih remek dela lažnih umetnika, sa pozamašnim saldom u lažnim bankama.

 
Inače, "zlokobni" Beli album je nastavio da živi kroz fantastičnu prodaju - dvadeset puta platinasti u SAD. Helter Skelter je, posle svega, postala kultna pesma mnogih i vremenom dobija sve šire značenje. Sam naziv pesme je prilično teško prevesti, ali, otprilike, bilo bi kao dar-mar, kataklizma… 
Samu pesmu nije napisao neprijatelj broj 1 (po Niksonu) Lenon već, glavom i bradom, Pol Makartni.  
I Harisonova pesma "Piggies" (Prasad), koja je, inače, aluzija na Orvelovu "Životinjsku farmu", postala je, paradoks, prosto regrutni centar za razne nove Mensone, Čepmene… 
Ukratko, socijalne slojeve bačene na marginu. 
Ideju za pesmu "Helter Skelter" Pol Makartni je dobio sasvim slučajno, gledajući vrtešku koja se pred njim neprestano okretala. Zamislio je da se ringišpil okreće sve brže i brže…  G. Z.