Čija je smisao kritika tuđeg...
Naslovdžije.
Manji od makovog zrna u stvarnom životu.
Njihov je virtuelni svet.
Umeju da naplate sve ono što, u stvarnom životu, ne mogu ili nisu mogli da učine.
Psuju moćnike, pohlepne, bore se za svetsku pravdu...
Na osnovu citata filozofa i pisaca su autoritet.
Kraljevi naslova, citata i podnaslova.
Ipak, svee, na kraju krajeva, dođe na svoje.
A smisao je ono bez čega niko ne može - i u stvarnom i u virtuelnom svetu... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар