UVEK NEKO POSTOJI

Uvek neko postoji... 
Bilo kada, u bilo kom stvarnom ili zamišljenom  trenutku, mestu, nadi...

Vidljiv ili manje vidljiv... 
Svuda i uvek mogu da se čuju otkucaji koji nešto, svojim rečima ili notama, govore nekome ili nečemu... jer sve ima svoj jezik. I svi imaju uši kojima će se čuti ono što treba da se čuje...  Razgovor granice mašte i, veoma često, neprepoznate, ponekad i odbacivane istine, nekada se usporava, ponekad ubrzava... ali je uvek tu.

Kao i duša koja nam neprestano poručuje da ama baš niko ne može biti potpuno izmeren, ocenjen ili objašnjen u ovom lepom, premalo poštovanom a nedovoljno poznatom svetu...  P. S. Mi ljudi kao da se trudimo da ništa, zbog naše larme i galame, ne čujemo. Zagledani toliko puta, u ono što samo mi mislimo da postoji, često ubedimo sebe, da ono što zaista čujemo ili vidimo - ne primetimo.    Z. M.