„Ono što je u ogledalu levo, u životu je desno, ono što je u životu pamet, u ogledalu je glupost“- Til Ojlenšpigel.
Kako to često biva u životu, prvo ga je opevao carinski pisar, a potom su savremenici krenuli u potragu za čovekom od krvi i mesa. Flamanskim spadalom, duhovitim, visprenim, hrabrim čovekom iz naroda, Tilom Ojlenšpigelom.
U najstarijem nemačkom spisu iz 1511. godine koji je, inspirisan vragolijama stvarnog junaka, zabeležio carinski pisar Herman Bote iz gradića Braunšvajga iz Donje Saske, prateći usmene tragove o Ojlenšpigelu, Til je oličenje slobodoumlja u vremenu izuzetno teškog života. Način na koji se ophodio prema idolima vremena, autoritetima, običajima uveseljavao je i tešio gladno i porobljeno nemačko kmetstvo. On je bio njihov odraz u goledalu.
Legenda o lakrdijašu, šaljivdžiji, cirkusantskom prototipu mudrog Erazma Roerdamskog bio je otelotvorenje „Pohvale ludosti“ uživo. Sprdao se sa svetim, a nakaznim ritualima svoga doba.
Pravi Til Ojlenšpigel živeo je, međutim, u seocu Kentingenu, blizu Braunšvajga. Rodio se 1300. godine, više od dva veka pre nego što će usmeno predanje o njemu i legenda biti zapisana. Nije bio progonjen, jer je bio mudar, ali je umro sa svega 50 godina u obližnjem Melnu. Pripadao je najnižim slojevima, ali ga je priroda obdarila duhom i bistrinom. Sunarodnici su ga poštovali, jer je na mudar način iskazivao i pokazivao njihovo mišljenje i volju na pametan način.
Legenda o Tilu preživela je puna dva stoleća, a potom se, putem prvog spisa na nemačkom jeziku, raširila celom Evropom. Slobodoumlje renesanse pogodovalo je i od Tila Ojlenšpigela napravilo junaka vremena i mit, koji traje duže od pet stoleća.
Til Ojlenšpigel, međutim, ne prestaje da inspiriše. Bezbroj je filmova koji pokušavaju da rekonstruišu njegove dosetke, a nadahnjivao je velikog slikara Direra, Getea, Ničea, K.S. Luisa, Belu Hamvaša. Štrausa, Njižinskog da 1916.postavi besmrtnu koreografiju „Til Ojlenšpigel“, Mihajla Bulgakova…kao i novije umetnike i stvaraoce.
Nikao iz naroda, a toliko iznad njega, kadar da preživi svoje sarkazme, Ojlenšpigel pripada galeriji večitih junaka: Nasradin Hodže, Robina Huda, Viljema Volasa…Kao lik iz Andersenovih bajki, pomalo nestvaran, ali (tako) moguć.
I ako je istina da je „sarkazam poslednje utočište čestitog čoveka“, u Tilu Ojlenšpigelu se, kao u ogledalu, uvek može ogledati.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар