Jovanovo Otkrovenje je, možda, najbolji primer da još ništa nije gotovo...
Pogromi ljudi, naleti kuge i drugih bolesti, razarajući ratovi, izazivali su uvek masovni strah i užas. U pitanju je bila surovost praćena esencijom zla koje je, iznova i iznova, prevazilazilo prethodno pokazano zlo.
Na ostrvu Patmos, Jovan Jevandjelista, u prvom stoleću nove ere, u svom progonstvu, pisao je o nečemu što će kao malo šta zaokupiti ljudsku pažnju. Nije bilo veka na ovoj planeti, nije bilo nevolje i propasti koja nije ljudsku vrstu podsećala na reči zapisane u Bibliji – u Jovanovom Otkrovenju.
Ispostavilo se, po svemu sudeći, bez obzira na sav trud mnogih, da je veoma teško na adekvatan način protumačiti značenje poruke koje je Jovan Bogoslov čuo i video. Metode analiziranja, na žalost ili sreću, nikada nisu dale odgovarajuće rezultate. Čak, gotovo uvek se ispostavljalo, da su "tumačenja" bila prilagođena odgovarajućem vremenu, odgovarajućim ljudima ili odgovarajućim ciljevima.
Možda su zanimljivi primeri iz Prvog ili Drugog svetskog rata kada su i mnogi sveštenici tumačili događaje oslanjajući se na reči iz Otkrovenja, nimalo ne sumnjajući u tačnost onoga šta govore.
Ipak, navedeni primeri pre govore o stepenu uništenja i istrebljenja među ljudima koje je ostavilo veliki utisak na pojedince, nego o nekoj, eventualno, lošoj nameri.
Priroda uništenja, ako izuzmemo tehnologiju i napredak nauke, nije se puno promenila od najstarijih vremena. Zlo i smrt su uvek u pozadini svega kao najogoljeniji rezultat.
Vredi reći da pripadnost određenoj verskoj konfesiji, nije olakšala tumačenje "Otkrovenja". Sem, izgleda, u jednom jedinom slučaju. A taj slučaj je takozvano "podvižništvo", odnosno, najuopštenije rečeno, koliko se ko "približio" Bogu na osnovu svog najuzornijeg načina življenja.
Primeri nekih monaha, a i to do određene granice, daju toj tvrdnji, moguće, za pravo.
Jedan od takvih primera je slučaj Svetog Nila, monaha koji je živeo u sedamnaestom stoleću i njegovog javljanja u snove drugom monahu Teofanu atonskom, početkom 19.stoleća.
Možda je najinteresantnije poslednje Nilovo javljanje u san Teofanu. Trajalo je čak 19 sati i u njemu je rečeno šta će se sve desiti u budućnosti. Jezik i način obraćanja je bio sličan onom iz Otkrovenja, tako da je i Nilovo obraćanje postalo predmet dugogodišnjeg istraživačkog rada.
Interesantno je reći da je monah Teofan bio slabo pismen i da je, ipak, upamtivši "filigranski"sve što mu je saopšteno, preneo od reči do reči monahu Gerasimu koji je to sve vredno zabeležio.
Čovekova želja da sve razjasni i neprestano upinjanje da sve to postigne, možda, dovodi do onoga da se nešto ne vidi a "pred očima je".
U svakom slučaju, "rabljenje" Otkrovenja se vršilo i vrši najviše preko popularnih glasila, dokumentarnih ili igranih filmova, određenih centara moći koji hoće da iskoriste neki povoljan trenutak za, recimo, grabež ili najogoljeniju korist.
Konačnog odgovora, čini se, još uvek, nema.
Нема коментара:
Постави коментар