Ili, možda, tačnije "Smrtonosna prašina".
O Kenetu Dankanu ne možete ništa izguglati. O njemu nećete išta naći na svetskim pretraživačima. On je izbrisan = nepostojeći svedok dokaza. On je kao virus. Dankan je najveći gubitnik svih vremena. Pir nad Pirovima. Kralj Lir.
Veteran Zalivskih ratova iz britanskog kontingenta NATO, opsluživao je u dva rata u Kuvajtu borna oruđa armade. Ni njemu ni njegovim ratnim drugovima niko od nadređenih nije rekao da se pazi niti je zadužio rhb opremu. Nisu mu rekli ni reč. I Dankan je ispunjavao zakletvu otadžbini, ne sluteći kakve će posledice njegov naivni entuizijazam imati po njegov i život njegovih bližnjih.
Po povratku iz ratova veteran je odlučio da se skući. Imao je, naravno, devojku i nije im bilo časa časiti. Vrlo brzo su, jedno za drugim, izrađali troje dece. Ništa još nije nagoveštavalo tragediju. Onda je Dankan počeo da oseća jake bolove u grudima, postao je usporen i beživotan. Lekari su činili sve, ali mu je bivalo sve gore. Rat je bio samo ružna uspomena, koja je pred novim životom padala u zaborav. Zbog poslovnih i porodičnih obaveza Dankan je izgubio čak i svaku vezu sa svojim ratnim drugovima.
Sopstvenu bolest bi Kenet Dankan još i podneo bez roptanja, da nisu i njegova deca počela da slabe i zaostaju u razvoju, svo troje. Naknadnim lekarskim pregledima konstatovana je kod svakoga od njih specifična genska aberacija, koja se takođe genetski prenosi na buduće generacije. Dankan je pao u očajanje, ali i počeo da povezuje da je on uzrok teških genetskih poremećaja koja su nasledila njegova deca. Pre odlaska u rat Dankan je bio zdrav kao dren i sposoban da obavlja najsloženije mehaničarske poslove.
Sasvim, sasvim slučajno do Dankana je stigao glas kako jedna grupa lekara i stručnjaka ispituje posledice boravka u Kuvajtu, Iraku, Avganistanu i na Balkanu vojnika i njihovih porodica. Ulazeći u materiju, u razgovoru sa dr Gunterom, on saznaje da je mogao da oboli od štetnog dejstva osiromašenog uranijuma. Neizvesnost ga je nagrizala gore od crva sumnje. Vrlo brzo se suočio sa istinom i dobio neopozive medicinske dokaze o uzrocima bolesti. Nije mu bilo teško da na sudu dokaže i okrivi svoju državu za teško zdravstveno stanje. Kenet Dankan je prvi veteran koji je dobio pravničku borbu sa nemarnom državom koja svoje vojnike nije uputila u mere lične zaštite pod posebnim uslovima ratovanja.
Dankan je pokrenuo lavinu koja je zaposlila sudove mnogih zemalja članica NATO koje su svoje vojnike slali na bojišta širom sveta. Radi se o najmanje 150.000 vojnika.
Čak ni sudski epilog, čak ni strašna lična i privatna tragedija nisu Dankana niti njegov slučaj objavila na naslovnim stranicama novina. Interes je bio samo – obeštetiti bez javnosti, ućutkati što brže. Njegova užasna priča ostala je zabeležena samo u zabranjenom filmu koji entuzijasti uporno aplouduju uvek pod novim imenom „Smrtonosna prašina“.
Sve to više ne može sprečiti da milioni nedužnih u radioaktivnoj prašini koju je posejalo oružje punjeno osiromašenim uranijumom zadesi sudbina Dankana i njegovog potomstva.
Svet pravu istinu do danas ne zna, iako su od Zalivskog rata prošle skoro tri decenije. Rodile su se još dve generacije… Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар