Godine su kao kakva oluja.
Zabune se i pobune...
Mogu li da se zamisle kazaljke sata koje neprestano udaraju u jedno te isto mesto, ne pomerajući se unapred?
Ili da se na pravi način shvati neka blagodet koja se neće posmatrati kao nepodnošljiva kazna, osuda ili kletva?
"Vremenom se upoznaju ljudi. Čak i oni koji se, bez imalo stida, još uvek, nazivaju tim imenom. Takvi znaju da budu kao najgora stihija neke zaraze. Umeju da na svom putu ocrne, ponize i mnogo toga obesmisle. Ipak, koliko sve bilo neobično i koliko god se drugačije činilo, njihov put je, ipak, i tvoj put. To, ni po koju cenu, nemoj nikada da zaboraviš..."
Нема коментара:
Постави коментар