„La vida es sueno“, Pedro Kalderon
„Život je san“.
„San je život“?
Posle života, sve što sledi mora biti raj. Pakao je zemlja...
Ima ih kojima je noć i san najlepši deo dana.
Potrošeni u svetu koji bledi i gubi smisao naslućuju spasenje u istinama koje traju duže od svake građevine.
Najednom, i ne retko, naizgled neočekivano i sasvim iznenada, napuštaju ovaj svet bez oporuke. Što su imali, prestane da bude važno. Bez čega nisu mogli, izgubi svaku vrednost. Odmetnu se u nepoznato bez traga i glasa. I kad ih koji namernik pronađe, sazna se, bledo i nepouzdano, gde su, kako su i čemu su se posvetili.
Ko je zaustavio vreme ove sulude vrteške, uspeo je da savlada ringišpil i dotakao vanvremensku dimenziju, večnost. Prirodu, izvor, reku, zver, samoću, šapat trava, čisto nebo, sunce, vazduh, granje, vatru, dom. Postao je gospodar sebe, onoliko koliko to čovek može.
Odbacivši doba koje orobljuje besmislenim potrebama, ispija mozak, dušu i crpe sokove zdravlja, ovaj gospodar sebe bira život.
Ne mora otići zauvek, niti daleko, može se samo skrajnuti u svoju idiličnu pastoralu: brvnaru kraj potoka. I dan posvećivati opstanku...
Kad se, ipak, zaželi ljudi, može se bezbolno mešati s njima, bez bojazni da će ga ikada više zaraziti civlizacijom.
I to je raj... Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар