Put u Ugarsku je vodio preko Beograda, graničnog grada kraljevine, „kapije Evrope“. Pre Beograda, Mehmed je opseo Smederevo, prestonicu Srbije. Videvši da ne može lako da osvoji grad, podiže opsadu i naređuje da se krene na Beograd.
Sa ogromnom vojskom (procene su od 100 do 160 hiljada vojnika) Mehmed je stigao pred Beograd u junu 1456. godine. Beograd je branilo 7 hiljada iskusnih ratnika na čelu sa Hunjadijevim rođakom Mihailom Silađijem (učesnik bitke kod Varne 1444.). Pored njega je bio i Hunjadijev sin Ladislav. Silađi, inače, po mnogo čemu nije zaostajao za slavnim Hunjadijem. Hrabrost i odlučnost da se suprostavi premoćnoj turskoj sili nije mu nedostajala…
Opsada Beograda je „mogla“ da počne…
Dan posle Vidovdana (29. jun), Turci su krenuli u napad bombardovanjem gradskih zidina („zvaničan“ napad je počeo 4. jula)…
Braniocima su kao pomoć stigli „krstaši“ Jovana Kapistrana, hrabrog franjevca i bivšeg inkvizitora. Uglavnom se radilo o slabo naoružanim seljacima i zanatlijama koji su, uz to, bili nedisciplinovani i nevični borbi…
Janoš Hunjadi je, u međuvremenu, stigao u grad sa manjim odredom da pomogne odbrani. Ubrzo ga je i napustio prešavši u Kovin kako bi sa svojim brodovima sprečio turske lađe da blokiraju Beograd.
Videvši da je neprijateljska flota velika (po procenama od nekoliko desetina do, čak, 200 brodova) odustao je od plana…
Sudbina Ugarske se rešavala na obalama Save i Dunava.
Sa druge strane, velika većina ugarskog plemstva kao da je bila potpuno nezainteresovana – očaj pomešan sa malodušnošću. Sam kralj Ladislav V „Posmrče“ je pobegao iz Budima u zapadne delove Ugarske, plašeći se da ga Turci ne zarobe u samoj prestonici. Sve je ukazivalo na katastrofalan ishod po hrišćane…
Turci su potpuno blokirali grad – na rekama je bila njihova ogromna flota koja nikome nije dozvoljavala pristup. Brodovima su preprečili pristup ugarskim brodovima i svakom pojačanju…
Sultan je spremao totalni juriš. Glavna uzdanica, kao i toliko puta ranije, bili su mu janičari…
Manje bitke su se vodile svakodnevno i činilo se da ta borba iscrpljivanja samo Turcima donosi koristi. Ipak, Kapistran sa pet brodova probija blokadu i sa manjim odredom stiže u grad, oduševljeno dočekan. Već sledećeg dana hrabri franjevac napušta Beograd da bi se priključio Hunjadiju i krstašima koji su spremali brodove kod Slankamena. Kao rezultat tih priprema došlo je do rečne bitke 14. jula, kada je Hunjadi sa pet većih brodova i mnoštvom srpskih šajkaša napao turske brodove kod Zemuna. U presudnom trenutku borbe, iz Beograda isplovljavaju, takođe, srpski šajkaši i napadaju iznenađene Osmanlije.
Vodila se borba za svaki brod. Turska flota je, na kraju, bila potpuno uništena a blokada Beograda probijena. Visprenost Hunjadija , koji je bio tvorac čitavog plana, došla je ponovo do izražaja.
Italijanski očevidac Taljakoco je opisao srčanost i hrabrost branilaca, napisavši da su se Turci najviše bojali Srba…
U grad je tako stiglo toliko očekivano pojačanje.
Turci, kao što se dalo očekivati, besni zbog rečnog poraza, pojačavaju napade na bedeme Beograda. Osmanski topovi su rušili zidine starog grada. Branioci su, pak, koliko su mogli, sve to popravljali.
Sledećeg dana (15. jul), nedisciplinovani Kapistranovi vojnici (odred), potpuno neočekivano i bez ičije dozvole, izlaze iz grada da se sukobe sa Turcima na otvorenom polju. U tom nesmotrenom pokušaju bili su potpuno uništeni…
Posle nekoliko dana (21. jul), počinje opšti turski napad. Prethodnog dana su branioci većali šta se može učiniti u vezi odlučujućeg turskog napada. Janoš Hunjadi predlagao je da se grad napusti i da se povuku u Zemun. Silađi, Kapistran i Ladislav Hunjadi su odbili predlog ostarelog vojskovođe. Posle svega, Hunjadi je napustio Beograd. Ipak, sa jedne lađe, u blizini samog grada nastavio je komandovanje odbranom.
Pred sam turski juriš u grad stižu još 4 hiljade Kapistranovih „krstaša“. Spremala se odlučna bitka…
...Bio je to strahovit juriš Turaka, koji su nagrnuli kroz porušene prolaze i zidine. Napad su predvodili janičari, koji su uspeli da prodru u donji grad. Činilo se da je situacija beznadežna.
U odsudnom trenutku, već očajnim braniocima, stiže pojačanje iz gornjeg grada koje svom silinom udara na janičare. Sa druge strane, po Hunjadijevom planu, Turci su potpuno odsečeni od pozadine – na njih je bačena ogromna količina upaljenih balvana uvaljanih u smolu. Gusti dim je prekrio donji deo grada. Vatra je potpuno odsekla napadače od pozadine. Deo branioca, prethodno sakriven po kućama, navalio je bakljama na pometene i uznemirene janičare. U pravom masakru, koji je usledio, nijedan janičar se nije vratio iz borbe. Miris spaljenih janičarskih tela se širio nadaleko…
U isto vreme, na drugoj strani, janičari nastavljaju napade na same zidine i jedan od njih se penje na bedem i postavlja sultanov znak. Branilac, po imenu Titus Dragović, obema rukama hvata turskog gorostasa. Tako „zagrljeni“ nalaze smrt prilikom pada sa zidina. Obeležje Osmanlija se nije više isticalo na bedemu…
Borbe su prestale pred samu zoru. Činilo se da su Turci uleteli u zamku koju im je spremio sam Janoš Hunjadi. Sami turski izvori, posle bitke, to potvrđuju. Organizovanost branilaca bila je, gotovo, dovedena do savršenstva…
Bila je ovo velika pobeda hrišćana.
Kapistranovi krstaši su, međutim, izašli iz grada (23. jul), jer im se učinilo da Turci beže i da su napustili logor. Nisu pomogle reči upozorenja od Silađija, Hunjadija i samog Kapistrana. Nedisciplinovani „krstaši“ su krenuli na tursku vojsku koja se povlačila. Kapistran, da ne bi ostavio svoje ljude na cedilu, predvodio je naivni napad.
Počelo je pljačkanje turskog logora. Međutim, turska konjica se vratila i izmasakrirala „krstaše“. Kapistran je tom prilikom jedva izvukao živu glavu.
Ipak, bez obzira na ovu epizodu, bitka za Beograd je bila dobijena. Sam sultan je bio ranjen u glavu, dok su gubici njegove vojske bili ogromni.
Zaplenjena je, između ostalog, celokupna komora, blizu 300 topova…
Za Mehmeda II Osvajača Beograd je bio neprelazna prepreka…
Pobeda pod Beogradom je odjeknula čitavim tadašnjim svetom. Papa Kalist III je zahvaljivao Gospodu na milosti a u Budim su stizale čestitke kralju koji je, svojevremeno, napustio prestonicu…
Ubrzo posle bitke kod hrišćana je počela da hara kuga. U masama su umirali. Među preminulim su bili i Janoš Hunjadi i Jovan Kapistran.
Bez obzira na veliku pobedu hrišćana, ništa, ipak, nije moglo da zaustavi turske nalete narednih decenija. Pobeda pod Beogradom je bio samo mali predah…
P. S. Po ukazu ugarskog kralja Matije Korvina (Hunjadijevog sina), sin junaka sa beogradskih zidina Titusa Dragovića, postao je plemić. To je bila mala zahvalnost za nešto što je njegov otac učinio za odbranu Beograda. Hrabri i odvažni Mihailo Silađi je u kasnijim godinama uhvaćen i zarobljen od Turaka, sproveden u Konstantinopolj i pod najvećim mukama ubijen (1460.). Mehmed nije mogao da zaboravi Silađijevu ulogu u odbrani Beograda i svoj poraz… Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар