VELIZAREVA POBEDA NAD VANDALIMA

Velizareva pobeda nad Vandalima je pravi primer kako relativno mala vojska, kada se njom na najbolji način komanduje, može da izvrši i najteže zadatke...
Posle uspešnog gušenja ustanka „Nika“ 532. godine, imperator Justinijan je rešio da počne da sprovodi davno zamišljen plan obnove Rimske imperije. Glavni cilj mu je bila Italija pod Ostrogotima, međutim, pre ostvarenja tog nauma trebalo je završiti sa vandalskom kraljevinom u Kartagini (današnji Tunis) na severu Afrike.

Vreme uspona vandalske kraljevine, kada su potpuno uništili flote zapadnih i istočnih Rimljana (461. i 468.) bila je prošlost. Rimljani su vešto pronašli povod kada je sa prestola u Kartagini svrgnut Hildereh (530), inače njihov iskreni saveznik.  Novi vandalski kralj Gelimer (po njegovom naređenju je ubijen Hilderih 533.) je zauzeo neprijateljski stav prema carstvu sa Bosfora, ne znajući da sve što čini radi u korist Rimljana – vreme je radilo protov njega. Rimljani, uporedo sa vojnim pripremama, preduzimaju i razne diplomatske i špijunske operacije. Justinijan šalje doušnike na Sardiniju i oni ubeđuju obećanjima i novcem vandalskog guvernera Godasa da podigne ustanak protiv Gelimera. Gelimer, ljut i iznenađen zbog izdajstva svog guvernera, šalje flotu od 120 brodova i pet hiljada vojnika da Sardiniju ponovo potčini svojoj vlasti i kazni neposlušnog.  Sve je to budno pratio vrsni Justinijanov vojskovođa Velizar koji se već sa vojskom nalazio na Siciliji, jer su im, naime, Ostrogoti ustupili bazu.

Rimljani iskorišćavaju povoljan trenutak odsustva vandalske flote i sa vojskom od oko 18 hiljada vojnika iskrcavaju se u leto 533. godine na obalu Afrike. Iznenađeni Gelimer rešava da se suprostavi Rimljanima. Naumio je da ih, dok su marširali ka prestonici Kartagini, opkoli i potpuno uništi. Lepo zamišljeno, ali od plana, uskoro se pokazalo, nije bilo ništa… usledila je potpuna propast Vandala. Galimer je, naime, zaboravio najvažniju činjenicu – Velizara. Bila je to igra mačke i miša. Gelimer je mislio da se sve odvija po planu a Velizar ga je što je moguće duže držao u toj zabludi.  Vandali su bili potučeni u dve manje bitke, lako i bez ikakvih problema. Ostala je Gelimerova glavnina vojske. Bilo kako bilo, kod Ad Decimuma, desetak kilometara od grada Kartagine, 13. septembra 533. godine su se sudarile dve vojske. Zapravo, prave bitke nije ni bilo. Velizar je, odmah na početku borbe, izveo žestok udar svoje konjice i potpuno razbio vandalski centar. Gelimerev vojskovođa i rođak Gibamund gine u tom sudaru, nastaje panika i bežanje sa bojnog polja. Umesto opkoljavanja Rimljana, usledilo je bezglavo bežanje Vandala. Gelimer beži u Numidiju a Velizar ulazi u Kartaginu, dočekan kao oslobodilac, jer se stanovništvo, u ogromnoj većini, držalo Nikejske dogme, dok su Vandali bili Arijanci.

Jedan deo posla je završen, međutim, Velizar je znao da teži i opasniji zadatak tek predstoji. Naime, Gelimer je veoma brzo okupio novu veliku vojsku i spremao se da opsedne Rimljane u Kartagini. Velizaru to nipošto nije odgovaralo. Bez obzira na malobrojniju vojsku, rešava da sačeka neprejatelja na otvorenom polju. Samouvereni Vandali, kojima je stiglo pojačanje od Gelimerovog brata, nailaze na Rimljane 15. decembra 533. godine kod Trikamaruma (oko 45 km. od Kartagine). Skoro ista slika se ponovila. Rimska konjica je na samom početku bitke potpuno porazila vandalsku, kada gine Gelimerov brat i kada nastaje panika koja se pretvara u potpuni i uništavajući poraz. Malodušni Gelimer je pobegao u planine gde se skrivao nekoliko meseci dok se nije predao. Velizar Vandala dovodi kao zarobljenika u Konstantinopolj i pokazuje ga oduševljenom građanstvu u trijumfalnoj povorci. Ipak, imperator Justinijan je poštedeo život bivšem vandalskom kralju, ustupivši mu jedno imanje u Maloj Aziji. U roku od nekoliko meseci nestala je nekada moćna vandalska kraljevina. Ogromno blago je zaplenjeno, čak i ono iz vremena kada su Vandali strahovito opljačkali i spalili Rim (455.)  Velizareva pobeda nad Vandalima bila je samo predah u obnovi vlasti Rimljana na Zapadu. Justinijana i Velizara su, naime, čekali drugi i neizvesniji događaji – rat sa Ostrogotima u Italiji… Priprema je već urađena – Kartagina, Sardinija, Korzika i Malta su već bile u vlasti Rimljana. Z. M.