Ne postoji ništa složenije i savršenije od ljudskog mozga. Reč je o nekih 86 milijardi ćelija (neurona) od koih svaka pojedinačno ostvaruje od hiljadu do deset hiljada veza zahvaljujući biohemijskim procesima. Matematički se broj misaonih procesa ne može izraziti, a podatak da svako od nas dnevno obavi najmanje 70.000 moždanih radnji, iako neke mogu da se ponove beskonačno puta, ukazuje na zaprepašćujuće buran i aktivan rad kontrolnog centra tela.
Francuska je 1794. godine ličila na uzburkani okean.Velike pobede u borbi sa spolnjim neprijateljem, pratio je teror Jakobinaca na čelu sa nepodmitljivim – Robespjerom. Koliko god revolucija bila vođena idealima slobode, postojala je opasnost da sve počne da liči na farsu – krvavu farsu.
Velikom umetniku poklonili su se carevi, ukazali mu
čast plemići, a rod mu je nepuna dva veka posle smrti zaboravio i izgubio
grobno mesto u nekadašnjem Velikom Bečkereku… O njemu je ostala priča po Ugarskoj da je bio
najplaćeniji, švapska štampa je pisala o „neusumnjivom, ogromnom talentu“ i
najlepšoj crkvi u Carstvu koju je oslikao.
Nije stari Rim, izgleda, nestao, samo je promenio naziv, gledalište i gladijatore. I mesto gde se sve odvija nije Koloseum ili neka druga arena za nekoliko desetina hiljada gledalaca...
Sastanak iz 1915. godine u Švajcarskoj, između Parvusa i Lenjina, umnogome je odredio celokupan tok istorije – i to sa dalekosežnim posledicama. Aleksandar Parvus (Izrael Lazarevič Geljfand), nalik Cvajgovom Fušeu („genije zla“) bio je čovek izuzetnog talenta i spreman na sve...
Genije iz Jasne poljane... Šta još nije napisano o njemu? Rečeno je gotovo sve, a, ipak, u svakom novom susretu sa njegovim nenadmašnim delom otkrivamo neki novi, dotle nam nepoznati, deo njegovog bića.
U palanačkom mentalitetu, preglobalističkog doba, reč čovek podrazumevala je izvesne, vremenu i modi podložne osobine: da je uspešan, što se takođe odnosilo na određeni stepen školovanosti, potom sticanja titule i(li) zvanja, zauzimanja mesta u društvenoj hijerarhiji, a na privatnom planu-porodica,poželjno lepuškasta žena i slatka sitna dečica, kuća, kola…, omiljen, snalažljiv i tome slično.
Paralelno sa žestokim sukobima sa Arabljanima, na čitavom prostoru Bliskog istoka, odvijala se ništa manje žestoka verska bitka unutar Istočnog carstva. Na prestolu je mladi, ambiciozni i hiroviti vladar – Konstans II.
Verujete li besmrtnoj ručnoj mašini? Mašini, čiji se delovi, koliko za nju znate, ne habaju, troše, te nema potrebe da se menjaju. Mašini koju izbacuju iz proizvodnje zato što je besmrtna, a treba da se kvari, troši, zameni novom. I sve je teže naći, ali više volite takvu, makar i polovnu, već korišćenu i kao novu, od stvarno novih u fabričkoj ambalaži.
Odrastanje je, opštepoznato mesto, ozbiljna i, često, surova pojava. Ona, biološki, i psihološki, podrazumeva ukidanje dotadašnjeg i uspostavljljanje novog autoriteta. Ukidanje Oca (ponekad i fizički, čak i na kolektivnom nivou) i traženje, možda i nalaženje Vođe.
Retko koja bitka je iz korena promenila tok istorije kao bitka kod reke Jarmuk 636. godine. Arabljani, do skoro mnogobošci, ujedinili su se pod novom verom Islamom, koju je obnarodovao Muhamed.
