Posle smrti cara Galerija (311) nad Rimskim carstvom se nadvila senka građanskih ratova. Licinije, Maksencije, Maksimin, Konstantin…
Maksencije utvrđuje vlast u Italiji. Licinije je na Istoku a Konstantin u Galiji, Britaniji i Španiji. Maksencije izaziva sve veće nezadovoljstvo kod stanovnika Apenina i jedina prava podrška koju ima je od vojske.
Bez obzira na sve okolnosti, objavljuje rat Konstantinu želeći da prigrabi vlast nad celim Zapadom. Uz sve to, Konstantinu nije ostavljen prevelik izbor i on prihvata bačenu rukavicu. Mnogi su ga odvraćali od te namere sumnjajući u rezultat borbe. Čak su i pretkazanja, prenesena od mnogih proročica, govorila da će da doživi veliki poraz.
Uprkos svemu, Konstantin se odlučuje na pohod na Rim, jer se, između ostalog, bojao da će Licinije (jedan od vladara Istoka) to učiniti sam iz Panonije. Prelazi Alpe i time počinje pobedonosni pohod sa severa, kada padaju grad za gradom na severu Italije.
Pobeđuje u dve značajne bitke kod Torina i Verone i Maksencije, uvidevši, verovatno kasno, opasnost, rešava da se utvrdi u samom Rimu. Imao je, naime, vojsku daleko veću od Konstantinove i sve je ukazivalo da treba da izađe na bojno polje i tako se odupre napadu. Ipak, on se odlučio na odbrambenu varijantu.
Na drugoj strani, pošto je odmorio i pripremio vojnike u Milanu, Konstantin lagano nastavlja put ka „Večnom gradu“. Usput dobija sve veću podršku naroda.
U međuvremenu, Maksencije, ohrabren Sibilskim proročanstvom da će pobedu odneti onaj koji pobedi neprijatelja Rima misleći da je taj neprijatelj Konstantin, rešava da, ipak, izađe sa vojskom iz grada i suprostavi se malobrojnijoj Konstantinovoj vojsci koja se, inače, već ulogorila pred zidinama grada. Pre izlaska je naredio da se podigne pontonski most na mestu koji je, ne tako davno, srušen po njegovom naređenju. Konstantin je, sa sa svoje strane, bio spreman na borbu. Oktobarskog dana (28-X-312), desila se bitka kod Milvijskog mosta koja je potpuno promenila tok istorije.
Silovit juriš Konstantinove vojske izaziva paniku kod Maksencija i njegove legije se daju u haotično bekstvo. Nastala je neopisiva gužva na mostu preko koga su svi želeli da potraže spas i, pod pritiskom silnog tereta, novosagrađeni pontonski most popušta i ogromna masa legionara se davi i gine. Među poginulima je i sam Maksencije. Time je, a da praktično nije ni počela, bitka bila okončana. Konstantin je odneo odlučnu pobedu i ništa mu više nije stajalo na putu ka vlasti.
Ipak, sama bitka je imala zanimljiv uvod. Na putu ka Rimu, on i njegova vojska su imali neobično iskustvo videli su na nebu svetlosni krst sa natpisom „Ovim Pobeđuj“. Posle takve vizije Konstantin je usnio san u kome mu se javio sam Hrist. U snu mu je rečeno da natpis i znamenje iskoristi za samu bitku. Posle dobijenog objašnjenja da je značenje sna besmrtnost i pobeda nad smrću (Osije iz Kordobe), iskovan je steg sa vencem na vrhu na kome su se nalazila grčka spojena slova „XР“ u vidu Hristovog monograma. Takođe, svi vojnici su urezali taj znak na svoje štitove. Uskoro je steg dobio naziv „labarum“. Sam san je Konstantin pod zakletvom ispričao svom ličnom biografu Evsesiju Cezarejskom, koji je sve objavio neposredno posle careve smrti (337).
Inače, bitka kod Milvijskog mosta nije, kao što je rečeno, dugo trajala. Zapravo, veoma vremenski kratko u odnosu na ono kakve je posledice izazvala. Ljudska civilizacija je krenula potpuno novim pravcem zahvaljujući čoveku rođenom u Naisu (Nišu)…
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар