Ne psihološki, ne čak ni medicinski, već bohemijski. Šta je
ono što prirodno uspavljuje mozak ili ga odmara?
Dnevni cirkadijalni ritam podrazumeva budnost, umor, san,
odmor.
Dva izuzetno značajna hormona imaju odlučujuću ulogu u
zdravom snu, odnosno noćnom odmoru-možda praćenom snovima: melatonin i arginin
vazotocin. Koliko je to tanana i suptilna igra našeg metabolizma, sinteze,
svedoči upravo fenomen da se u toku 24 časa pri buđenju stvara serotonin koji
nas u budnom stanju održava u dobrom (ili rđavom) raspoloženju, umanjuje bol i
predstavlja zaštitni zid za „napade“ slobodnih radikala, toksina, kancerogenih
materija iznutra i spolja, a da krajem dana on polako, kako dnevna svetlost
prelazi u tamu, jenjava i transformiše se u melatonin, sledeći hormon, odnosno
protein. Ako se proizvede u dovoljnoj količini, čudesni „noćni hormon“ dok nas
uspavljuje popravlja i podmlađuje naš organizam, sanira štetu nastalu tokom
dana od stresa, ataka slobodnih radikala iz određenih kancerogenih supstanci,
herbicida, radijacije, holesterola, osteoporoze… normalizuje odbrambene moći.
Ali, ni tu stvari nisu tako jednostavne: najkvalitetniji
san, fazu REM, dubokog sna omogućava novi, intenzivniji protein, proizvod još
nedokučivije sinteze-agrinin vazotocin. Njegovo prisustvo obezbeđuje dubok,
kvalitetan san i odmor organizma. Moguće je da je taj sintetički niz još
složeniji-do vazotocina je današnja nauka stigla.
Dok serotonin i melatonin luči epifiza, vazotocin je
neuronski spoj sa hipofizom. Ovaj čudesni oligopeptid, kako je ustanovljeno
dosadašnjim ispitivanjima ima uticaja na agresivnost i verovatno je da je u
poptunosti uspavljuje i umiruje, omogućavajući na taj način REM fazu
okrepljujućeg i dubokog sna.
Dok je za serotonin utvrđeno na koje se načine može podstaći
organizam da ga, zahvaljujući aminokiselini triptofanu i dnevnoj svetlosti,
dobija u izobilju promenjenim stilom života, korišćenjem ishrane bogate ovom
materijom (najbogatiji izvor su pečene semenke bundeve, npr, ali su neophodne i
omega tri masne kiseline, najbolje iz lanenog ulja, mlevenog lanenog semena ili
orah), melatonin je nešto „komplikovanije“ proizvesti i održavati. Najbogatiji
prirodni izvori melatonina u hrani su, recimo, ovas i kukurz, ali je za potpunu
aktivaciju neophodan i unos kalcijuma (mleveno seme integralnog susama, npr) i
vitamina B6 (začinska „aleva“ paprika), ali i odsustvo stresa, kofeina,
alkohola i duvana, koji značajno kradu vreme za normalan san i neophodan noćni
odmor.
Vazotocin najverovatnije nastaje ispunjenjem idealnih uslova
sinteze iz melatonina, zato je dubok i okrepljujuć san redak, a umor posle
nedovoljnog i nekvalitetnog spavanja česta nuspojava.
Naučnici se nadaju da bi izolovanjem jednog od hormona
dubokog sna na prirodan i neškodljiv način u budućnosti mogli rešavati probleme
sa nesanicom, zbog kojih doživljava sve veći procvat industrija lekova za
smirenje i spavanje (spavati, da li i sanjati, pitanje je sad). Pored toga što
izazivaju zavisnost, dužom upotrebom ispoljavaju i brojna neželjena dejstva, te
su preporučljivije prirodne varijante: lavanda, matičnjak, valerijana,
kantarion.
San o snu je moguć i na dohvat ruke. Kao i za sve, potrebna
je ljubav-u ovom slučaju prema sebi
samom, prema životu koji nam je podaren kao najveće blago i svetinja.
Primarniji od svakog materijalnog imetka: kuće, automobila, o kojima tako često
brinemo mnogo više nego o sebi i bližnjima.
„Vrlo često sanjam kako letim.
Nevolja bude tako strašna, nekada rat, nekada vatra, nekad
lomača, koplje upereno u samo srce-i ja najednom, baš kao Zvončica, aktiviram
svoju čudesnu moć letenja. Kao da su mi kosti šuplje, osećam kako krstarim
nebesima i umičem opasnosti.
Neki lekari tvrde da ovakvi snovi ukazuju na srčanu slabost.
Ja, međutim, znam da je san istinski let iz nepodnošljive
stvarnosti u pravi život, sanjani život. Zato najviše volim kad letenjem
umaknem plamenim jezičcima i probudim se spašena, srećna.
Sve snove koji me drže danima u sećanju, sanjam u boji.
Odlično pamtim vode i zelenila, vatrenost plamenih jezičaka, nestvarne boje
najlepših haljina…“
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар