Tako vam lajkerisanog Boga, gde ste lajkeri, selfijevci, statusomani?
Da li ste još toliko u sebe zaljubljeni ili se, ipak, krijete iza izgovora, "al" je dobro zezanje?
Da li, ponekad, izađete iz svoje slobodarske i lepe kućice ili samo, onako rafalno, kako i treba, među četiri zida, dajete podršku u borbi protiv svih zala ovog našeg, moguće, nepopravljivog sveta? I to baš, onako, muški, kako i dolikuje takvom visinometru kao što ste vi. A posle, kada svaku nepravdu pravedno upristojite, kada se, zbog silne žalosti i potresa, dobro raspekmezite, šta onda ćinite?
Bez obzira na sve, ipak, kada ste, recimo, nešto vredno pročitali a da je duže od nekoliko reči? Možda, još bolje, kada ste poslednju toplu kafu popili a da niste, toliko njih, maltretirali svojim originalnim fb pozivima na ispijanje te svoje jutarnje, dnevne ili ponoćne kafice?
Da li zaista toliko volite ono svoje uselfovano dobro jutro, dobar dan, laku noć?
Uz nezaobilazno srce, smeška, najlepših buketića cveća i duhovite doskočice od dve, tri suzice? A tek uzdasi od kojih svako srculence zadrhti...
Koliko puta ste promenili, u najkraćem mogućem roku, svoju (jedinstvenu) profilnu sliku? Možda ste to činili i radite zbog toga što ste iz dana u dan sve lepši, poželjniji, bolji i, samim tim, primećeniji?
Ili, možda, što biste se ozbiljno zabrinuli ukoliko ne bi usledio još koji nezaboravni lajk?
Ko ste, napokon, vi?
Doza patetike, dosade ili, možda, u ovom i ovakvom svetu, prava i odgovarajuća mera bljuckavosti?
P. S. Ovo je poprilično skraćena verzija pisma jednog fb "obožavaoca", koje je, verovatno, greškom upućeno na Vrteškinu fb adresu. Pretpostavljamo da se neće ljutiti što ga, u skraćenom obliku, objavljujemo. Poučno je...
Priredio: Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар