KOMPJUTER KOJI NOSIMO U NOVČANIKU

Kompjuter koji nosimo u novčaniku. I ništa više...

Oprezno i polako se osvrnimo oko sebe.
Videćemo da se sav taj svet koji prolazi, razgovara, smeje se ili nosi svoje brige, verovatno nikada nije zapitao: zašto?

On jednostavno, nošen rekom, njišući se na njenim strujama, živi. Svako mišljenje bi ga odvratilo od života, te s indginacijom pomisao na zamaranje ili "odsustvo iz stvarnosti" odbacuje. Tako je metafizika gotovo proterana iz najveće oblasti života, koja se zove život.
Živimo li mi zaista na ulici, u kancelarijama, kafićima, svojim domovima?
Koliko vremena ogromna većina nas proživi samo kao statistička brojka zavedena u kompjuteru rođenih.

Da li je moguće zamisliti zapis o svima nama, pojedinačno, pa grupno, sabrano po interesovanjima, mogućnostima, duševnom sklopu...?

Koliko nam je podnošljiva pomisao da se nalazimo u fascikli u koju se sprema sve što izgovorimo, pomislimo, volimo, ne volimo, kritikujemo? U bezbroj fascikli?
A moguće je da je upravo to naš život i naše postojanje. Uvek dostupna i otvorena knjiga za one koji požele da nas pročitaju.
Ne moramo uopšte biti online.
Bezbroj online programa automatski, bez našeg znanja i dozvole usisaće sve ono što smo verovali da je bezbedno pohranjeno ofline u našem računaru...
Za sve dodatne informacije, tu je čip - lična karta, pasoš, vozačka dozvola, ili, jednostavno, kartica našeg mobilnog telefona.  

P. S. Iluziju da živimo u stvarnoj stvarnosti demantuje kompjuter, mobilni telefon i lična karta koju nosimo u novčaniku.

Ž. Ž.