PORODICA JE SAMO INKUBATOR

Porodica je samo inkubator. I ništa više...

Ceo život u jednom danu. Stvarnost zanosi prošlost. Iskaču pizori, koje kao san, rasteruje java.

Nekad smo imali porodice. Porodice su negovale svoje male rituale. Svekodnevne, sezonske, praznične...

I najednom se dogodilo buđenje. Kao kad padneš iz kreveta u snu, prošlost je iščezla, ustupila mesto stvarnosti.
U novoj stvarnosti sve je preobraženo.
Porodica je samo inkubator.
Kad ptići ojačaju, roditelji, negovatelji u inkubatoru, postaju kao i sav ostali svet. Nema nikakve magije, a ni pupčanika. Nema radosnih dograđaja, ni ispunjenosti.

Svi su u inkubatoru individue sa svojim, neprikosnovenim pravima. Mogu da hoće ili neće, i to je njihovo pravo. Najčešće neće. Hoće samo ono što hoće. I zato se rano udaljavaju i brzo razilaze. Jedini problem je što starija generacija pamti toplija vremena. Zato se ponekad u istime danu mešaju prošlost i sadašnjost. Poređenja se sama nameću. I još više razlike.
Deci inkubatora je mnogo lakše, njihov je svet ograničen na sadašnjost, nemaju problema sa slikama iz prošlosti. Nemaju šta da pamte i nekorišćeno pamćenje zakržljava. Žive u opštoj iluziji kako je sve počelo od njih. I sa njima se završava. Bez ikakvog telos-a.
Razlaz, ali i raskid - kao da su stranci, postaje prirodno rešenje.
Prirodno za one koji napuštaju inkubator kad dođe vreme i ukaže se prilika, i tako gorko, surovo i neprirodno za dvoje od kojih je sve i počelo, zamotane u magle vremena sadašnjeg i prošlog.
Ali, ko za njih još haje?
Često ni oni sami, kao što su bili i na početku. Zalutaju i izgube se u magli.
                                                                                                                                 Ž. Ž.