RENE MAGRIT - NEVIDLJIVI NADREALISTA

Istoričari su to pripisivali magiji… Dali je bio najvidljiviji u svakom društvu. Magrit je želeo i dugo uspevao da bude što neprimetniji. Zato ga i zovu „nevidljivi“ nadrealista. Posthumno, međutim, brojač popularnosti je čak, možda, u korist poslednjeg.  Belgijanac Rene Magrit počeo je da slika sa 12 godina. Unutrašnji glas ga je terao da istražuje nepoznato u toliko puta viđenom, gotovo svakodnevnom.

Imao je dva mlađa brata, a kad mu je bilo 14 leta, doživeo je i to da bulji unezveren i sleđen u raspadajući leš svoje majke, koji je policija donela u njihov stan na identifikaciju. Možda će taj trenutak definisati metafiziku podruguljivosti dečaka u najosetljivijem živtnom dobu. (Da, dovodiće ga u vezu sa frojdovim učenjem, neminovno).
Život se promenio sasvim, iz korena. Reklo bi se da posle strašne porodične tragedije, sve kreće nekakvim svojim tokom. Magritovi su promenili grad i iz belgijske provincije preselili se u prestoni Brisel. Rene je počeo da se školuje na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti. Jedna od životnih avantura bio je posao dizajnera plakata i reklama, da bi ga slikanje za jednu od prestoničkih galerija podstaklo da svoju zvezdu, možda, potraži u gradu svetlosti. Tako upoznaje gurua nadrealističkog pokreta Andre Bretona. Posle kratkog druženja, tmuran, mračan, neobičan, čvrsto stojeći na nogama, u realnosti, poput čovečuljka u polucilindru, zaštitnog znaka njegovog dela, Magrit se vraća, a čemu bi inače, metafizici. Njegov istančani osećaj za marketing pravi duboke rezove u svetu poklonika umetnosti. Magrit u Parizu ostavlja nezaboravan trag. Biti zapažen tih godina na Monmartrtu znači upravo to. Sada čovečuljak može i da se povuče.
Svom uzoru, Italijanu, Đorđu de Kiriku. Prostoru, prozoru, gradu, predelu, osećaju teskobe, klaustrofobiji, gušenju, slobodi, rasterećenju, svemu onome što je majstor prostora i perspektive umeo da izrazi.

Daće toj svojoj određenosti flamanskim poreklom i uzorima (Vermer van Delft) Magrit nadrealni smisao, koji će istoričari umetnosti prepoznati kao magiju.
Nevidljivi, neizbežni čovečuljak, slikarski „Šarlo“ postaće glavni lik Magritove priče. Smešten u najrazličitije prostore i scene, on će pojačavati osećaj bezličnosti, otuđenja, bezosećajnosti.
Magrit, ali ne na račun slikarskog, u platna udeva priču: na jednoj je čovek koji čita novine u kvadratu podeljenom na četiri scene, kojeg u ostale tri nema, te logika navodi na nestajanje prostora i na kraju svega postojećeg.
Magrit u svojim delima predstavlja „gafove“, njegove slike podsećaju na kaiševe crtanog filma, sa tokom radnje u fazama (uticaj sinemaskopa), one su i sarkazam i duhovitost. Bez obzira na utisak olovnog doba bezličnih ljudi automatizovanih besmislenim ritualima, Magrit nalazi duhovnu energiju da nasmeje svojim karikaturalnim crnim humorom, koji najbliži književni pandan možda nalazi u tetaru apsurda Ežena Joneskua.
Magrit će ostaviti živo i aktuelno delo: oduživši dug flamanskim slikarima, nadrealizmu i iznad svega magiji, u koju ga je uveo de Kiriko. Njegove poruke biće moderne ne samo u 20. već tek u vekovima koji će slediti.

Bio je, po svedočenju savremenika, iznenađujuće racionalan, sklon tehnološkim i tehničkim inovacijama i pre svih u ateljeu imao video-katalog, sa obaveznim cenovnikom(2 u 1).Magritova popularnost, kao retko čija, sve više i sigurnije prerasta u svojevrsni kult. Njegove slike se nalaze na albumima muzičkih zvezda, u kadrovima antologijskih filmova, a kolekcionari su najbogatiji ljudi iz sveta šou biznisa. Tako je mali, neugledni, „nevidljivi“ čovečuljak prevalio ogroman put do prestižnog simbola nove elite. Da li je Magrit želeo i mogao da pretpostavi ovakav rasplet? Na mojim slikama su prizori svima poznati i jasni, možda zbog toga, izdvojeni, deluju mistično. Pri pogledu na moja dela nameće se prosto pitanje značenja naslikanog prizora . Oni ne znače ništa, kao ni misterija koja im se pripisuje, koja je jedina nespoznatljiva po svojoj prirodi“-odgovoriće Magrit.
Pa, ipak, svi ostali u njegovom živom delu još traže misteriju, poruku, atmosferu, suštinu, sadržaj…
Ž. Ž.