Držeći u jednoj ruci koplje Svetog Mihajla, Majkl Abram, polako koračajući ka Harisonu, rekao je da on vrlo dobro zna zašto je ovde…
Majkl Abram je 30.decembra 1999. u 3h 30 min , u kući Džordža Harisona, pokušao da ubije legendarnog bivšeg člana Bitlsa. Ušao je u dobro čuvanu kuću, pre toga polomivši statuu svetog Mihajla,da bi se domogao koplja, i razbio prozor na kući. Na drugoj strani, Harison je, probudivši se i izletevši iz sobe na spratu, pitao nasilnika šta tu traži? Abram je nekako zlokobno ledenim glasom odgovorio da on vrlo dobro zna zašto je došao i šta traži. Nastala je borba na život i smrt kada se napadač približio Harisonu, Harisonova žena, Olivija, spasila je svog muža od gotovo sigurne smrti udarivši napadača nekoliko puta žaračem po glavi. Epilog je bio strašan. Osam rana na telu, od toga dve blizu srca.
Kasnije, kada se , navodno, oporavio, Harison je svojoj supruzi rekao da neće da dozvoli da ga ubiju i da je vreme polako da se oprašta od ovog sveta. Na sudjenju, na pitanje o motivu pokušaja ubistva, Majkl Abram je smireno odgovorio da je Džordž Harison, bivši "Bitls", posednut od demona i da je on došao da ga oslobodi. Uzgred, oslobodjen je krivice, jer se pokazalo da je teško mentalno poremećen (šizofrenija) i upućen je na lečenje u odgovarajuću ustanovu...
„Ravajak, katolički fanatik, 1610. god. ubio je nožem francuskog kralja Anrija IV, bivšeg protestanta. Pod mukama, s obzirom da je uhapšen, nije priznao ništa. Stalno se molio i nije pokazivao ni minimum kajanja. Smatrao je da je ubio, u ime vere, otelotvorenje samog djavola. Podsetimo, Anri IV je čovek koji je, napokon, doneo mir Francuskoj, posle nekoliko decenija verskog rata izmedju katolika i hugenota (protestanti). U ime mira u državi, odrekao se protestantizma i prihvatio katoličanstvo i uveo medjuversku toleranciju (Nantski edikt). Prilikom istrage, takodje, Ravajak , uz najstrašnije muke, nije odao nalogodavca ubistva, ukoliko ga je uopšte bilo. Raščerečen je na Grevskom trgu u Parizu, ponevši, eventualnu, tajnu u grob. Zanimljivo je napomenuti da je, samo par decenija kasnije, edikt o verskoj toleranciji bilo samo mrtvo slovo na papiru, pošto su hugoneti potpuno zbrisani i uništeni od kardinala Rišeljea (rat za La Rošel)… “
Vratimo se Harisonu. On se, naime, pre pokušaja ubistva, lečio od raka pluća, od kojeg je i umro 2001. godine. Provodio je vreme u mirnom porodičnom okruženju. Dakle, kome je mogao da smeta, ukoliko je bilo kome i smetao, sem očito umno poremećenom mladom čoveku? Sa druge strane, otkud i čemu skoro prkosna rečenica da neće da dozvoli da ga ubiju? Na koga je, u stvari, misliio? I, opet, neodgovoreno do današnjeg dana, zašto i u ime čega ili koga? Čini se da je skoro nemoguće ponuditi ijedan primereni razlog. Prethodni primer fanatika Ravajaka, samo upotpunjuje nedoumicu. Pa zar nije, itekako poznata činjenica, Majkl Čepmen rekao da je ubio Lenona zbog izdaje svega što je do tada radio? Zar nisu Bitlsi, u pitanju je fino kreirana i naštimovana teorija zavere, produkt svog zla ovoga sveta i upropastitelji mladeži? Čitavi tajanstveni timovi su, po takvom mišljenju, pisali pesme umesto njih a Pol Makartni je poginuo 1966. godine i sve to zaključno sa djavolsko ideološkom reinkarnacijom u vidu Čarlsa Mensona – Helter Skelter. Nabrojani su samo najpoznatiji primeri. Stotine knjiga su plasirane u prošlosti da bi se objasnila satanska uloga rok muzike. Najozloglašenije mesto pripadalo je upravo Lenonu i, zanimljivo, Harisonu. Za Lenona je to, donekle, objašnjivo. Kao što je poznato, nije imao dlake na jeziku i njegov otrovni cinizam smetao je mnogima. Širom SAD-a su spaljivane ploče zbog Lenonove nezgrapne izjave o Hristu. Kod Harisona je bilo upravo suprotno. Njegov temperament je bio potpuno drugačijeg kova. Tako je izgledalo na prvi pogled…
Najmirniji medju Bitlsima, stvaralac najprefinjenijih i melanholičnih tonova, kompozitor najlepših pesama, pogotovo u vreme liverpulske četvorke, bio je zagovornik indijskog poimanja religije. Pod uplivom takvog verskog pravca, plasirao je neke ideje na svojim diskografskim ostvarenjima. Svetski mediji i publika su odreagovali oštro. Smatralo se da muzika trpi zbog preteranog i srceparajućeg moralisanja. Harison je, u prvi mah misleći da je neshvaćen, napravio veliku pauzu u muzičkom radu. Posle višegodišnjeg odsustva vratio se na vrhove top lista – ovaj put bez sterilnog tekstualnog upliva verskog pravca. Dakle, bogata karijera podložna složenim turbulencijama. S obzirom da je svet prenatrpan raznoraznim verskim i onim malo manje verskim pravcima, zaključilo bi se da nije u pitanju ništa toliko ekstremno. Pogotovo za Zapad. Medjutim, bio je zgodan javni motiv, posebno kada se ima u vidu da je sam napadač jasno dao do znanja da se radi o svojevrsnom „isterivanju demona“. Na sudjenju pomenutom Abramu, medjutim, nije uopšte pomenut. Džordž Harison je, inače, rođen u katoličkoj porodici i nikada javno nije dovodio u pitanje Isusa Hrista i njegovu božansku prirodu. Naprotiv. Sa druge strane, bio je itekako sarkastičan i na svoj način otrovan, kada je u pitanju društveno ustrojstvo razvijenog sveta. U jednoj svojoj poznatoj pesmi je doslovce napisao da je Papa lično vlasnik preko 50% akcija u Dženeral Motorsu. Isto tako, bio je gorak prema britanskoj kraljici i njenom bogatstvu. Autor je prvog humanitarnog koncerta u istoriji (koncert za Bangladeš) i kasnije gorak kritičar istog događaja. Smatrao je da je samo manji deo novca stigao na mesto gde je bio namenjen. Vest o smrti Džona Lenona, po tvrdnji njegove supruge Olivije, razbesnela ga je. Nije mogao da prihvati da se na takav način nekome oduzima život. Kolale su priče da se uključio u istragu pozadine Lenonovog ubistva, ali to ni do današnjeg dana nije potvrđeno. Sve u svemu, ništa novo. Da li je istina ili ne, da iza svega stoji neko veoma moćan ili moćni, teško da ćemo ikada saznati. Pokušaj Harisonovog ubistva je samo jedan u nizu sličnih događaja. U velikom broju slučajeva, izvršioci su bili nervno oboleli pojedinci - primetan je i vidljiv broj samoubistava. Narkomani i satanisti su, po ocenama čistunaca, dobili šta su zaslužili.
Na kraju, vredelo bi reći, radi istine nešto o Bitlsima i LSD-u. U jednom razgovoru sa novinarem, Harison je ispričao svoj prvi susret sa tom drogom. Naime, kada su, jednom prilikom, on i Lenon bili kod zubara, u kafu im je, bez njihovog znanja, sipan LSD. To je lično uradio stomatolog. Pitanje je zašto? G. Z.
Нема коментара:
Постави коментар