Samo su, izgleda, bes i mržnja budni.
Čak se i čuje, potpuno slobodno, njihov međusobni razgovor.
Ipak, ovo može da bude samo najobičniji san.
U njima se ne pije jedna te ista čaša žuči...
Nekada otrov liči na neobjašnjivu lepotu.
Nekada na lek...
Možda je isti slučaj i sa suštinskom lepotom, lekom...?
Možda zato malo toga primećujemo...
Нема коментара:
Постави коментар