Ako već mora životinjsko, preporučljivo je da bude sirovo, a pre svih ovčje ili kozje.Raspršen je čak i san o toplom mleku s medom pred spavanje, koje, navodno, smiruje najmlađe.
Životinjsko mleko, uglavnom, poseduje preteranu količinu nesvarljivog kalcijuma, koji ljudski organizam ne samo da ne apsorbuje, već „otpušta“, te, umesto zabluda iz reklama o zdravim i jakim kostima i zubima, izaziva upravo suprotno-u starijih medicinski dokazano osteoporzu, na primer. Zbog visokog procenta fosfora i kozeina, tvrde naučnici, teško svarljivo mleko čak izaziva proces truljenja u crevima u kojima se taloži, dok kod osoba osetljivih na laktozu izaziva i teže oblike alergija.
U prilog tezi da je čovek prvenstveno biljojed idu i novija saznanja o daleko većoj korisnosti biljnih mleka, posebno bademovog, kokosovog, pirinčanog ili sojinog. Dostupna su i u domaćoj radinosti, postupak pripreme je lagan, iskoristljivost i korisnost po zdravlje ogromna i apsorpcija svih organizmu potrebnih materija besprekorna.Zahvaljujući visokom sadržaju nezasićenih biljnih masnoća, kalcijuma, magnezijuma, vitamina B 6, bademovo mleko je izuzetno preporučljivo za razvoj snažnog i jakog skeleta, snižava holesterol i posebno hrani mozak i podstiče koncentraciju. Zbog prisustva oksilata ne savetuje se za upotrebu osobama koje pate od problema sa bubrezima i žuči.
Ovu manjkavost u potpunosti može sanirati egzotičnije, kokosovo mleko, takođe jedna od idealnih zamena za kravlje. Zbog visokog sadržaja kalijuma, kalcijuma, mangana, gvožđa i posebno selenijuma, reguliše metabolizam održavajući u idealnom stanju tiroidne žlezde.
Idealno je za detoksikaciju organizma, čime značajno olakšava rad bubrežnih organa i jetre. Odličan je antioksidant i održava normalnu ph vrednost. Visokim sadržajem gvožđa, idealna je namirnica u borbi sa anemijom. Pomaže u prevenciji dijabetesa i povišenog krvnog pritiska, dok zahvaljujući prisutnosti srednjeg lanca prirodnih nezasićenih masnih kiselina, jača imunitet. Ima i snažno antimikrobno dejstvo.
I sastojci u bademovom i kososovom mleku utiču na vitalnost i redovni su „pomagači“ u preparatima za negu i lepotu.
Posebnu blagodet pruža sojino mleko: za razliku od kravljeg ima više proteina, a oskudeva u ugljenim hidratima. Ne sadrži ni holesterol ni mlečnu laktozu, te je lako svarljivo, a slično kravljem mleku, ima glicin koji usporava apsorpciju kalcijuma.
Međutim, sadržaj linolina i linolinske kiseline čini ga čuvarom krvnih sudova i srca.
Posebnu vrednost daje mu kompleks vitamina poznat pod nazivom sojin lecitin, među kojima je najvažniji holin, esencijalni vitamin B grupe, zahvaljujući kojem se reguliše rad enzima u probavi i naročito nervnih ćelija, u čijem sastavu učestvuje.
Nijacin i retki vitamin H čine ga lekovitim čak i u slučaju malignih oboljenja.
Odličan je čistač jetre, a koristi se i kao biljna zamena u hormonskoj terapiji.
Prednost upotrebe biljnih mleka( i iz drugih orašastih plodova i mahunarki sem navedenih) je što se mogu spravljati u svakoj kuhinji i koristiti u uvek svežem stanju. Pun biološki i zdravstveni efekat se, naravno, postiže upotrebom organski gajenih sirovina.
Probavljivost, lekovitost i dostupnost čine ih sve adekvatnijom zamenom za legendarnu kravicu. Ipak ostaje široka paleta mlečnih proizvoda neophodna u ishrani: kiselo mleko, kefir, kisela i slatka pavlaka, maslac i toliko vrsta neodoljivih sireva.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар