Koliko vrediš, pitaš se i koliko koštaš, takođe se pitaš? Jesi li se sam kupio ili si pustio da te drugi kupe? Možda si se prodao, a da to ni sam ne znaš? Ne brini zbog toga - sada je novo i drugo vreme – sve ostalo je ukinuto…
Možda bi da propagiraš neke nove ideje, a da ih i sam najbolje ne razumeš? Ili, možda, nisi najzadovoljniji sobom? Ne brini zbog toga, sada je novo i drugo vreme…
Koji ti model sada pristaje? Da li tesan, komotan, odgovarajući, veliki…?
Voliš brojeve? One veće? Sa više nula? Zaokružene? Ezoterijske simbole? Klubove? Kodove?
Tvoj domet je večnost, a vreme samo obično polje tvog trenutnog zadržavanja. Pogodio sam? Ti si, izgleda, ipak, plod novog i drugog vremena...
Voliš znanje“ i smeta ti „vera“, jer od nje nisi dobio šta si očekivao? Zasmetalo ti je što nisi nikakvu potvrdu dočekao? Obraćao si pažnju na detalje, očekujući da se nešto desi? Čudo si, možda, čekao? Da ga, eventualno, opipaš prstima? Možda nije trebalo tako da tražiš, možda nije trebalo ništa da tražiš?
Sada veru ne možeš da podneseš, zar ne?
Da li i sebi tako nalaziš mane?
Znači ti kada dobiješ potvrdu nečeg svog? A ako ne dobiješ? Zbunjen si i nisi zadovoljan zbog toga? Užasava te svaki nepovoljan ishod? Instant rešenje bi ti pomoglo? Da odeš na neke dodatne kurseve o svemu tome?
Koliko ti vremena nedostaje za sve i koliko vremena, uopšte, imaš? Možda si uvek kucao na pogrešna vrata, pa ti se čini, ponekad, kao da nisi „ti“ već neko drugi? Mali Bog, možda? Veruješ li u tako nešto?
Ipak, dođe ti neki put da „pukneš“ od muke, a učen si da se raduješ. Nešto si ranije, izgleda, preskočio?
A suze? Da li su i one uvežbane i postoje li centri za tako nešto?
Da nisu, kojim slučajem, i one zabranjene?
Da li i tako nešto pripada nekom novom i drugačijem vremenu?
Sve je drugo i novo, vidim, a, ipak, ponekad ti nešto „bljesne“. Da li se to kod tebe, možda, nešto javi? Ili, možda, nikada ništa nisi ni imao? Možda je bilo prazno oduvek, a možda je, moguće, nešto i negde najdublje zakopano?
Novo i drugačije vreme, izgleda, sve zatrpava…
Pred tobom su, govore ti mnogi, velika dostignuća.
Možda sanjaš da postaneš čak i veliki Bog? Da li bi to zadovoljilo tvoje prohteve i ambicije? Sve bi tajne znao i sve bi se promenilo. Imao bi „znanje“ koje te toliko dugo privlači.
A onda?
Pravi pravcati deo novog i drugačijeg vremena?
Nesreće i sreća.
Da li znaš razliku između te dve reči?
Samo dva slova ih razlikuju.
Za tebe je to, zna se, nevidljiva sitnica…
Znaci i značaj se menjaju i sada može da izgleda da je najsrećniji onaj koji je, u stvari, najnesrećniji. Sve zavisi ko i kako gleda na sve. Pa ti si veliki poštovalac „ugla“ gledanja, zar ne? Voliš svoj ugao gledanja? A tuđ?
Kakav i koji ugao ima novo i drugo vreme?
Kako je lepo posedovati tvoju suštinu, tolerantnost i tvoj jedinstveni pogled na sve(t).
Imponuje ti što je tako?
Osećaš i misliš da si potpuno različit od drugih i ponosan si zbog toga?
Ipak, nisi li ti neki prikriveni usamljenik?
I to baš usamljenik novog i drugačijeg vremena?
Da li je i Bog u takvom vremenu usamljen? Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар