NAD TVOJIM NEBOM

"Za koga i u ime koga? 
Nad tvojim nebom je moje nebo i ništa se, upamti, nije promenilo od kada se pamti. Ništa...

Mnogi su hteli nešto da učine, ne shvatajući da, radeći protiv mene, rade protiv sebe i svih drugih. 
Koliko je vredelo ili značilo to što su činili? Ništa, jedno veliko ništa je vredelo... 
Uvek vam se nudilo nešto za šta je trebalo da stradate ili patite. Da se mučite i beskonačno verujete nečemu što nikada neće doći... 
Jedan po jedan, na sreću, od takvih, su nestajali... 
Skoro da ih i nema više... 
Prebrisani, uklonjeni, umanjeni, zatamnjeni ili potpuno drugačije predstavljeni...

Misliš da mi je bilo lako kada sam tako nešto činio? Izazivao sam i provocirao "onog" da mi se suprostavi... 
Ništa se, naravno, nije desilo. Baš ga je bilo briga, kao, uostalom, što ga je i sada briga... 

Stvorio sam ono što jeste, bez obzira što tako nešto niste smeli sebi nikada da priznate...
Meni ne znači ništa vaše priznanje ili neka vaša zahvalnost. Šta će mi?

Kada volite, onda volite. 
Kada se ubijate, onda se ubijate. 
Nekada i jedno i drugo... 

Da li sam u nečemu, možda, pogrešio?

Šta bi se desilo ako bi svako na ovom svetu gubio vreme na svaku a, uglavnom,  bezvrednu ljudsku sudbinu? 
Šta bi se desilo sa svetom i šta biste, uopšte, mogli da postignete? 
Pretvorili biste se u najobičnije mlakonje kakvim je "onaj" i hteo da vas učini...

Šta može sada da se vidi? 
Toliko pritajenog besa i mržnje je sada u svima vama. 

A zašto? Pa zato jer još ima svakakvih koji vam govore nešto  a da, od toga što vam govore, nikakvu korist nemate i, umesto, da se ponašate slobodno kako i zaslužujete, to niste u stanju.  Takvi i dan danas, uporno, obmanjuju sve na koga naiđu... 

Znaj da su i reč i fitilj kod mene i da je svaka odluka samo i jedino moja... 

Ništa se, ipak, neće novo desiti a da vama nije poznato... 
Ogrezli ste vi u mnogo čemu... 
Zašto bi se menjalo nešto što tako besprekorno funkcioniše? 
Na kraju krajeva, vi ovako i želite i uvek ste ovako i želeli...

Umesto da ste mi zahvalni što vam otvaram vidike, neki od vas mi, svojim ponašanjem, potpiruju srdžbu. 
Da li znaš zašto nisam već završio sa vama? Da ne misliš da biste se sami odbranili? 
"Onaj" bi vam, možda, pomogao? 

Pušteni ste da budete slobodni i da, kada dođe vreme, sami uvidite da ništa ne može da se promeni a da se ja, kada je najvažnije, ne pitam... 

Beznačajna manjina bi, još uvek i ipak, volela da veruje rečima koje su ko zna kad napisane... 
Ipak, takvih, što su skloni tome, skoro, više da i nema. Nestaju polako.... 
Vi ih se sami odričete... 

P. S. Tekst je iz serijala Antihrist. Stavovi iskazani u njemu ne odražavaju stav autora.

Z. M.