DA LI SMO PROŠLI SVE?

"Ja prođoh Troju i videh sve...", pisao je pesnik Miloš Crnjanski.
Da li smo i mi, kao i on, prošli sve?

Prošli jesmo, toliko toga. Podelili zajedničke muke. I eto nas na ovom frontu, na nebrisanom prostoru jednog novog doba, starijima neshvatljivog, sredovečnima zbrkanog i haotičnog, mladima "samo njihovog" punim plućima, najmlađima dosuđenog, ni krivima ni dužnima.

Doba k'o doba. Sa svojim bremenom i (bes)mislom.
Doba brzine, doba jurnjave i, istovremeno, nepodnošljive lakoće (življenja). Doba divote i, istovremeno, strahote.

Doba iznurivanja do krajnjih granica, koje nema ni svog Vitgenštjna, ni Hajdegera.
Doba opšte, gotovo familijarne, palanačke povezanosti svim postojećim vrežama-mrežama, koje toleriše čak i pustinjake, daleko mračnijeg i strahotnijeg od zloglasnog minulog 20.veka.
Doba "Grada zla", bez svog filma, knjige, nota...
U kome se u jednom danu može videti Troja i proći sve. Ili ne proći ništa, do "samo" život.,,

Ž. Ž.