Sve bude, relativno, podnošljivo i pod kontrolom dok akteri ne poveruju da gluma i nije gluma...
Tako su, između ostalog, nastajale "mesije" i raznorazni spasioci.
Prastara priča zasoljena ljudskim nesrećama.
"Bogomdane" planetarne glumce pratili su i njihovi statusni imenjaci na lokalnom nivou. Nicali su, u tim i takvim okolnostima, kao pečurke posle kiše...
Bara ili močvara ih je, u svakoj prilici, sledila. To je ona tiha masa koja, kada joj to odgovara, potvrdno, u znak odobravanja, klima glavom.
Tako je scena, po svim merilima i standardima, uvek pripremana.
A onda?
Onda...
Posle svake "dobro" odigrane predstave, nastupa pauza - do sledeće prilike.
Uvek u nadi da će te prilike i da bude... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар