Za sve one koji vreme ne računaju...
Negde daleko...
Na, za sada, nepoznatom mostu.
Koji, samim čudom, na nečiji san liči.
Stoji, uzalud i iz straha zazidana, Zlatna kapija...
Kao podsetnik,
Za sve što mostom prođu.
I kao poziv za sve one što, još uvek, ništa ne čuju...
Neprestano, iz dana u noć, iz noći u dan...
Mostom, u oba pravca, koraci odjekuju,
Otkucaji nikada usnulog vremena.
Pre nego što se prvo zvono oglasi:
Umesto suvišnih reči,
Dobro veče svima i laku noć mnogima.
Uz ćutnja tišine i uz osvit svitanja:
Svetiljke noći, jedna za drugom, polako se gase.
Za sve one koji nisu ili jesu zaboravili:
Knjiga je o svemu tome odavno napisana.
Sudbinom je mnogi pogrešno nazivaju.
Negde daleko...
Na, za sada, nepoznatom mostu.
Davno usnula i vremenom prekrivena,
Oči polako otvara,
Nikada zaboravljena Zlatna kapija... Z. M.
O istorijskoj Zlatnoj kapiji: SVETI OTAC ZNA ŠTA RADI
Нема коментара:
Постави коментар