Biti savestan, imati savest, znači biti idiot iz prohujalog vremena taljiga i volova.
Ko god da poredi savest sa novoustoličenim vrednostima znači da je promašio vek ili milenijum.
Savest i poštenje su, izgleda, samo prevozno sredstvo za obmanu zvanu novo (obećano) doba.
Obećano (novo) doba je samo sinonim najmodernije distribucije oblakoderskih laži i, takođe, još jedan korak na putu koji krči prevara. A prevara je samo stanica do još veće gramzivosti i bezosećajnost - i to bez kraja.
Sve ovo navedeno, podrazumeva se, jednako je, proporcionalno, zapuštenim ili uništenim ljudskim životima.
Povorka ubrzanog otuđenja (već završenog?) i progresa, nametnula je pravila za neki novi (stari?) svet – pohlepni svet.
To je svet koji se pred nama uveliko rađa, ili, još užasnije, koji je već rođen. Bori se neverovatnom snagom, izdržljivošću i žilavošću.
Potrošačka i gramziva otuđenost, dakle, možda, glavni pokretač takvog „progresa i filozofije“, udara, čini se, na poslednja preostala ostrva ljudske civilazicije i svojom kompjuterskom bezosećajnošću, takođe se čini, ruši sve pred sobom.
Građani i građanke, pojedinci, ličnosti i individue (ljudi?), kao da sve više postaju blede kopije nekadašnje ljudske svesti. Kao da su, takođe, osuđeni da prihvate sve šta im se nudi – dok ne stignu do samog kraja - kada nema nazad.
U hodnicima, halama, kancelarijama, računarima, tv predajnicima, stanovima, spavaćim sobama, baštenskim vrtovima, društvenim mrežama i otuđenim prijateljstvima, ukoliko se nešto ne promeni, odzvanjaće drhtaj posustale savesti i usklik moderne, navodne, svesnosti – nalik najužasnijem zatamnjenju i porazu.
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар