Najviše se razmnožavao za gajenje svilene bube, te je bio strateški važno industrijsko drvo. Znalo se: gde ima dudova u nizu, ima i svile. Tako su radili Kinezi 2.000 godina pre naše ere, a vremenom preuzimali i drugi narodi.
Danas se dud razmnožava gotovo samoniklo. Od slatkog ploda, čije se zrenje čekalo, kao danas trešnja, spalo je na malo spominjano voće kojeg se retko ko seti, iako često poraste tamo gde mu se niko ne nada-uz puteve.
Slasni, sočni mali plod duda ili murve, beo, crven ili crn, međutim, koristio se u drvnoj Kini kao dragocen lek. Stari Kinezi znali su da je i list i kora i plod ove biljke lekovit. Koristili su ga kao prirodni tonik za krv i kardiovaskularni sistem. Bogat šećerom, limunskom i jabučnom kiselinom, vitaminom C – organskim kiselinama i pektinom krepi, jača i osvežava organizam. Sadrži i dragocene vitamine K, A i E, gvožđe, kalijum, mangam i magnezijum, kao i antioksidans antocijan.
Beli dud, zbog svojih lekovitih svojstava i sprečavanja starenja ima široku upotrebu u kozmetici.
Plod belog i crnog duda prirodno ublažava simptome nesanice, depresije, dijabetesa, artritisa, a koristi se i kao protivotrov. Pomaže u zarastanju i dezinfekciji rana, koristi se protiv dugotrajnog zatvora i u regulaciji metabolizma.
Stručnjaci tvrde da dud zaslužuje biti uvršten u super hranu, jer sprečava starenje organizma i pomaže kod mnogih bolesti.
Stari narodi su pošumljavali peščare dudovim zasadima kako bi sprečili erozije.
Od ovog slatkog voća, sa velikim procentom invertnog šećera pripremala su se slatka, džemovi i sokovi. Danas služi za kvalitetnu rakiju - dudovaču.
Na žalost nema ga na pijacama, ni u marketima, čak ni u sezoni.
Drvo se više ne gaji i sve više doživljava sudbinu još jedne zdrave voćke - dunje.
Nekada omiljena poslastica najmlađih, danas je gotovo nepoznata u ishrani, a retko se može naći prerađena.
Dugovečno drvo može biti staro i 250 godina.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар