VEČERNJE NA DRUGI DAN USKRSA 1282

Večernje na drugi dan uskrsa 1282 bilo je po mnogo čemu drugačije...

Evropa je, tačnije mediteranski deo, u drugoj polovini trinaestog veka, ličila na rovovsku šahovsku partiju. Na jednoj strani, na Istoku, Mihajlo VIII Paleolog, u sredini Karlo Anžujski, miljenik pape a na Zapadu Pedro Aragonski. 
Pozornica sukoba – Sicilija.

Nezadovoljan restauracijom carstva Romeja (1261.), Karlo je godinama kovao planove o obnovi latinskog carstva. Preko svojih doušnika je stalno odžavao napetu i punu pretnji situaciju na balkanskom poluostrvu i istočnom delu Mediterana. 
U obnovljenom Konstantinopolju, međutim,  vlada čovek vanredne inteligencije i isto toliko beskrupuloznosti – car Mihajlo VIII Paleolog. Na duši mu je smrt i ubistvo zakonitog naslednika Istočnog carstva. Svestan opasnosti i želeći da izbegne rizik realne opasnosti po državu, vođen prefinjenim umećem državnika, prihvata bačenu rukavicu i, umesto na Balkanu, neprimetno prebacuje težište borbe na Siciliju, mestu odakle je pretila invazija. Vešto uočivši i sagledavši tadašnje evropske prilike, povezuje se sa Karlovim neprijateljem Pedrom Aragonskim, koji je imao pretenzije prema Siciliji.

Ogromne svote zlatnika su iz Konstantinopolja krenule put Italije, odnosno Sicilije, kako bi pomoću njih bilo učinjeno sve što je car zamislio. Nadobudni i oholi Karlo nije nikako hteo da sagleda svu opasnost na koji su mu dobro obavešteni izvori ukazivali. Pri svemu tome, na Siciliji je postojalo permanetno nezadovoljstvo ponašanjem Francuza, koji se nisu libili da na najgori način šikaniraju ponosne Sicilijance. Silovanja i pljačke su bila svakodnevna…

 
… Car Mihajlo je, naizgled, u bezizlaznoj situaciji. Široka balkanska koalicija, na čelu sa francuskim kraljem, potpomognuta mletačkom flotom, sprema se da udari svom silinom na Konstantinopolj. Glasine, vešto ubačenih venecijanskih špijuna, dovode situaciju u prestonici Romeja do "pucanja". Car je, sa svoje strane, pokušao da predupredi situaciju potpisom crkvene unije sa papom. Međutim, dolaskom Francuza na papski tron u Rimu, svo njegovo angažovanje je palo u vodu. 
Papa, lični Karlov prijatelj, poziva zapadne vladare da se ujedine protiv šizmatika sa istoka, tovareći "šizmatičkom" stanovništvu najgore grehe. Situacija je bila takva da hrišćani sa istoka i ne zaslužuju da žive. Neobično slično situaciji iz 1204. godine. 
U Konstantinovom gradu se osećalo svakodnevno vrenje i, kao što je nagovešteno, vešto je šireno nezadovoljstvo među stanovništvom. Dvorom se sve više širila vest da su dani Carstva odbrojani i da je pitanje trena kada će Latini ponovo da ovladaju Bosforom. Međutim, Mihajlo je čekao a to što je čekao potpuno je preokrenulo situaciju. 
U središtu Mediterana, na Siciliji, u Palermu, počeo je ustanak i pokolj. Na drugi dan uskrsa, 31. marta, u Palermu, crkvena zvona su se oglasila u isto vreme. Bio je to znak na koji je Istočni car dugo čekao. Bilo je to, takođe, "sicilijansko večernje"...  
Pod vodjstvom Proside, hrabrog plemića, Sicilijanci su, kao jedan, prosto zbrisali francusku vojsku u Palermu. Iznenađeni Francuzi su bili prosto zatečeni izvanrednom organizacijom i fanatizmom pobunjenog naroda. Pokazalo se da je sva Karlova grandioznost bila nemoćna u odmeravanju snaga sa dobro organizovanim neprijateljem, skrivenim iza zidina bosforskog carstva. Plaćeno velikom svotom zlata, ogromno nezadovoljstvo domaćeg stanovništva prelilo se kao kakva nepogoda na prepotentne i bahate Francuze. U roku od par meseci, san o latinskom carstvu u Konstantinopolju je, kao kakav mehur, nestao. Pedro Aragonski se iskrcao na Siciliju samo da dovrši započeto. Sukob se, veoma brzo, preneo na Kalabriju, gde je Karlo mukom, kako tako, uspeo da održi vlast. Papa, Karlov zaštitnik, prozrevši o čemu se radi, bacio je anatemu na aragonskog kralja Pedra i na cara Mihajla VIII Paleologa. Međutim, to je bio samo odraz nemoći i srdžbe.

 
Mihajlo VIII Paleolog je odneo veličanstvenu pobedu a da nije angažovao niti jednog jedinog svog vojnika. Balkanska neprijateljska koalicija se raspala u paramparčad i Konstantinopolju više nije pretila bilo kakva opasnost. Sukob koji se nastavio na zapadu je bio deo nekih drugih dešavanja. Iste godine, 1282, car Mihajlo je preminuo, videvši pobedonosni završetak napete i neizvesne šahovske partije. San o latinskom carstvu je zauvek isčezao. Pripremalo se mnogo opasnije – Osmanlijsko.  
P. S. Prema mnogim istraživanjima, po zlu poznata mafija je stvorena na sicilijansko večernje 1282. godine. Takođe, ali u sasvim drugačim okolnostima i sa drugim akterima, i čuvena Vartolomejska noć iz 1572. godine je izvedena na sličan način.       
                                            

 Z. M.