KIČ DOBA JE OVDE I SADA

Kič doba je ovde i sada. I treba da je tako...
Zato ove redove posvećujem - sebi:
Neko me svrtstava u podgrupu najprimitivnijeg kvazi umetničkog prostakluka. Ne bih se sa takvim određenjem složio. Nipošto...



 

Možda je tačnije reći - najprefinjeniji oblik životnog stila.

Većina, barem javno, sa gnušanjem govore o meni. Nadenuli su mi, po njima, nipodaštavajući naziv - Kič.
Isti oni koji, zapravo, ne mogu da žive bez mene i koji jednim okom, da ih niko ne primeti, gledaju na sva moja dostignuća.

A ja sam, hteo to neko da prizna ili ne, ovladao, gotovo, svakom porom sadašnjice.
Kažu da kupujem jeftino i prodajem jeftino. Ne vidim da postoji neki problem zbog toga, svakome sam dostupan i svako može da učestvuje u mojoj nadogradnji. Kupovina i prodaja je legitimni deo kič svakodnevice...
Ne zaboravite, čak i istina ume da strada od mene. Dobije drugu i zavodljiviju dimenziju. Prijemčivija je i lakše se podnosi. Zato me, između ostalog, i vole.
Ne morate ni da budete svesni da ništa nije onako kako vam se čini i već ste u mom carstvu. Umetnost kiča je, između svega drugog, stvaranje vrednosti koja će svakome da bude dostupna i, naizgled, paradoksalno - prihvatljiva. Veterani, navodnog, neukusa trude se da sa svakim izazovom izađu na kraj... 

Politika, religija, umetnost, televizijske emisije, sport i ko zna šta sve ne, moj su najlepši krem na torti sadašnjice.
Ne želite da priznate da je tako?
Ne treba žuriti sa zaključkom, jer za to uvek ima vremena...
Zašto bi se opterećivali, recimo, ako gledate (živite?) neko vrhunsko dostignuće kiča? Uskoro, veoma lako može da se desi da tako nešto zauzme zasluženo mesto u umetnosti - kao vrhunsko umeće. Ne bi bilo prvi put, zar ne? Uostalom, veliki broj kič majstora, koji misle da to nisu, insistira na realnosti a ona je upravo onakva kakvu je i ja želim - imitacija koja je, s pravom, zasenila jalovi original i sama, na kraju, postala - original. Preciznije - kič original.
Kič svet, kič život, kič ljubav, kič radost, kič tuga, kič... Nema kraja. 

A vi?
Da li, uopšte, znate o čemu govorim ili, smatrate da se ovo ne odnosi na vas?
Da li stvarno tako mislite?
Ipak, ako i jeste moji poštovaoci, ne morate da se stidite zbog toga. Zar život koji živite nije samo vaš?
 I to jedan jedini.
Nema prilike za drugi.
Zato i postojim..   Z. M.