Ti i ja - jedna duga priča, vijugava kao zmija, kao beskrajan put kroz pustinju, priča koja beskonačno traje, s odsustvom svake, sem, valjda, paradoksalne životne logike. Ti i ja, kao toliki oko nas.
Upleteni u nekakve vreže iz kojih se, vekovima, ne iskobeljavamo, pa zato, valjda, i odustajemo od borbe da nađemo izlaz iz Minojevog lavirinta.
Ti i ja tako usamljeni, svako u svome snu i razgovoru, za sebe trajemo celu jednu večnost. Na prvi pogled tuđi i nespojivi. Na drugi još udaljeniji. Rebus i sebi i drugima. Ti i ja iz nedokučivog razloga umnoženi. Kao dno za sidro, kao vez za brod, kao rutinske, naviknute stvari i radnje.
Ti i ja, kad obaveze prođu, okrećemo leđa na suprotne strane. Kao dan i noć, nebo i zemlja.
Toliko puta razvučeni na lastišu, taman da pukne, kad ono-sudar svetova! Kratki zaborav, iluzija i gorki ukus razočarenja koji mnogo duže traje od milja. Ti i ja beskrajno nemogući, a ipak stvarni i postojeći, tako živi.
Ti i ja - dva ćutanja, dve tišine, razgovor bez priče, ptice bez krila, što bi da polete, a gegaju se umorno i razočarano ograđenim dvorištem.
Ti i ja u svojim tajnama, komete koje se razminu bez zajedničke orbite.
Jedan smo drugom pogasili fenjere nade kroz izgubljeno vreme. Mi što jesmo bez razloga. Mi što čudimo druge. Mi samo u pitanju kako i zašto. Ako je tebi jasnije, ne odgovaraš. Kriješ se od pitanja.
Ti i ja - uvek se pitam: kako, zašto, čemu?
Na dnu uvek pitanja bez odgovora.
I tišina gluva, koju odnosi vreme. Dva sveta…
P. S. Tekst je iz serijala Tajne i napisan je i prvi put objavljen 2014. godine. Biće uvršten u knjigu odabranih tekstova sa Vrteške. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар