Džinovski rojevi osa među stanovništvom Oklanda? Možda je i to moguće...
Što li se uzbuđuješ, paničiš, ludiš, bežiš u komu, kad ne možeš umaći?
Jer jednom moraš pogledati smrti u oči, kao što si morao budan da hodaš kroz život...
Ja sam postao svestan da mi je za petama, kud god se okrenem, kad sam prevalio polovinu svog zemaljskog puta. Viđao sam ga krajičkom oka kako se naginje da mi vidi put, kuda ću. Osećao sam ga za vratom uvek. I više ništa nisam radio sam.
Avaj, kasno.
Na groblju ideja izuzetno značajno mesto pripada delu rodonačelnika konstruktivizma u avangardnoj sovjetskoj (i svetskoj) umetnosti Vladimira Tatljina - kula spomenik Trećoj internacionali i Oktobraskoj revoluciji iz 1920.godine.
Groblje ideja kao sudbina svakog stoleća, milenijuma...
"Otrov zaluđenika savesti...
Pravi otrov..."
Kroz prolećno, blistavo sunce osetih na licu dodir novih mlado zelenih tek izraslih prstića borovog granja. Podigoh pogled i zaseni me nestašno sunce koje je izmicalo oblacima. Visoko gore ponosio se mirisni zimzelen...
Pravo na izbor ili "izbor"? Čini se da odgovor, bar na prvi pogled, nije nimalo jednostavan...
Izgleda da nam jedino preostje da se setimo svoje fb baze i zapitamo: da li se, zaista, radi o putu do smrti i posle...
Opravdanje za bilo koji postupak nikada nije predstavljalo problem.
Posledice? Svet i onako ne postoji radi njih...
Odlaze reči i stihovi... Do nepreglednih priča piščevog i pesnikovog sveta...
U prvoj polovini 15. veka, na prelazu između Azije i Evrope, u Konstantinopolju, svi su bili svesni očajne situacije koja ih je zadesila. Nekada slavno Romejsko carstvo moglo je samo da očekuje „spas sa neba“ ne bi li se izvuklo iz osmanskog zagrljaja.
Panj stvorene nam sudbine?
Ne treba brinuti, jer je sve što se dešava poznato odavno. Čak je i sivilo, što se javlja ovako zamorno i neprestano, ozgleda, nastalo od nekakve beline.
Zemlje koje vode računa o budućnosti, mladim naraštajima, ne dozvoljavaju upotrebu mobilnih telefona mlađima od 18 godina, maloletnicima, dakle. Računa se da će izbeći zamku zavisnosti i sačuvati zdravlje.
Pravac – Jerusalim, sveti grad!
Ipak, malo je poznato da je pohodu vitezova i plemstva prethodio takozvani "Seljački krstaški rat"...
Odlazak na drugi svet i dan danas zaokuplja pažnju ljudi...
Tas na svetskoj terazijskoj raskrsnici sve jače preteže čas na jednu, čas na drugu stranu, stvarajući, gotovo, nepodnošljiv pritisak koji tišti, skoro, svaki pedalj umorne planete. Objašnjenja i optužbe prate sve što se dešava, unoseći, skoro, takmičarsku posvećenost mirenja sa sudbinom...
Kao da je sav talog isplivao u vremenu postistinskih "vrednosti" i prava na izražavanje tzv. slobodnog mišljenja...
Najveća sličnost između Lenona i Čaplina je, ako izuzmemo talenat, svakako svest i saznanje da su odavno bili deo nevidljivog točka vremena koje je sve više ličilo na pravu mašinu za kalupe.
Vekovima smo tragali za tajnom.
Tajna je izmicala. Oni koji su je posedovali, gospodarili su životima.
Kako je moguće da, u ovom svetu u kome gotovo da nema ograničenja, čovek oseća sve veću teskobu i sputanost?
Kao da je poslednji čin fatalizma nastupio, pa se polaže pravo i na bezumlje. Možda je još prirodnije ukoliko se neko i hvali time…
- Svet više nema vremena da se bavi pojedinačnim ljudskim sudbinama - svi smo jedno.
Andreje Rubljovu... voštanice tvoje gore put kupole.