Mnogi običaji, uprkos naletu novog, odolevaju svim izazovima. Vlasi iz istočne i jugoistočne Srbije su po tom pitanju posebno karakteristični...
Zavisno od mesta, područja, pa čak i sela, postoje poprilične razlike u načinu verovanja ili rituala. Razuđenost sela i slaba komunikacija u prošlosti među njima, stvarala je donekle autonomne oblasti običaja – otuda i relativne razlike u verovanju.
Kao što je poznato, Vlasi su pravoslavni hrišćani. Ipak, mnoga njihova verovanja i običaji potiču iz najstarijih paganskih vremena. Rituali i obredi, koji se ponekad upražnjavaju, često izazivaju čuđenje i nevericu kod posmatrača.
S druge strane, takođe, predstavljaju pravo kulturološko i istorijsko bogatstvo. Isto tako, zbog mnogobrojnih razloga, neki njihovi običaji nisu svakome vidljivi – "ljubomorno" se, unutar njih, čuvaju. Verovanje u onostrani svet (šta god to značilo) veoma je izraženo, i to na poseban način…
Jedan od takvih primera je i verovanje u mitsko biće po imenu Psihopompos (Čiča Mošu). Izgledom obično liči na starijeg čoveka sa dugom sedom bradom i dugačkom kosom. Ima božanske osobine i njegov kult je veoma jak u mnogim delovima istočne Srbije. Kada se nekome ukaže Psihopompos, onda je to znak da je vreme za odlazak na drugi svet. Isto tako, vredi reći da, po nekim svedočenjima, može i da se nadmudri i zavara, pa tako i odlazak "odloži“ za neko drugo vreme…
U nekim selima, isto tako, postoji verovanje da žena, koja je proživela svoj život najrazvratnije, odlazi u raj preko širokog mosta, sigurno i umirujuće, znajući da je čeka blagodet.
Zanimljivo, s druge strane, device nemaju tu sreću. Preko reke Jad prelaze po najtanjem i čvornovatom balvanu i samo onoj najspretnijoj i najjačoj uspeva da ugleda raj. Onima kojima to ne polazi za rukom, predodređen je pad u reku koja je prepuna razne gamadi i prljavštine. Posle dužeg vremena, dobijaju novu priliku i samo je na njima, ako znaju, da je iskoriste. U suprotnom, sve će se ponoviti i pakao Jada će se ponovo javiti.
Možda je, u svemu navedenom, razlog što se u vlaškim selima udaje i ženi sa samo trinaest-četrnaest godina…
Ipak, ovaj običaj i verovanje ne bi trebalo da se generalizuje jer, kao što je već rečeno, u nekom drugom selu ili na nekoj drugoj planini verovanje se razlikuje.
Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera pogleda na svet koji nas okružuje. Čini se, na osnovu svega do sada, da ni stotine knjiga o ovoj temi ne bi mogle da zaoukruže, tako karakterističnu i posebnu, priču o životu i smrti kod Vlaha… Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар