PRIČA O GREŠNICI

Opravdanje za bilo koji postupak nikada nije predstavljalo problem. 
Posledice? Svet i onako ne postoji radi njih...

Ukoliko usledi rezultat, brzo i lagodno se sve prihvati i zaboravi... 
Ako se misli da će se neko pobuniti, u ime navodne ljudskosti, veoma brzo će sve biti dovedeno na svoje mesto, jer retko ko je dostojan da upre prstom u drugoga a da sebe "preskoči". 
Kako ide ona priča o, navodnoj, grešnici koju su hteli da kamenuju? Nešto te, izgleda, ne služi baš najbolje pamćenje u poslednje vreme... 
Sve se, navodno, završi sa tim nebačenim kamenom u ruci i lažnom obavezom koja vam je tada nametnuta. Volite da se dičite nečim samo ako vas lično ne dotakne. Svako, ali baš svako, bi uzeo neku kamenčinu da se pozabavi  pravdom za svoj račun i nikakvo moralisanje ne bi imalo nikakvog uticaja. U pitanju je samo bezrazložni strah koji vas toliko dugo sputava i to opšteprihvaćeni strah od moralne ili neke druge osude koja vam je, kao kamen o vratu, nametnuta. 
Kako onda objašnjavaš da su baš takozvani "nevidljivi" i, skoro, beznačajni ljudi, koji su bili porodični uzor u svojim malenim i ništavnim svetovima, kada su im to okolnosti dopustile, postajale najgore krvopije? Sve ono, za šta su mislili da su nekada sputavani, nemilice su tovarili, pod vidom najgore optužbe, najboljim i najvrednijim. A i one slične njima, koji nisu imali tu sreću da izađu iz anonimnosti, terali su da ih slede... 
Nemoj da misliš da su se baš nešto bunili zbog toga. Sledili su ih sa velikim uživanjem... 
Ko je ljude pretvarao u brojeve? Ne možeš da se setiš? Pa baš ti isti beznačajni brojevi... 

A sada? 
Misliš da tako beznačajnih i nevidljivih nema danas? 
Ne dragi moj, danas ih je još više nego ikada. Kada isplivaju na površinu, a o tome potajno maštaju svakodnevno, neće im ništa značiti ona srceparajuća rečenica o kamenu i negađanju grešnice. Naplatiće sve ono što nekada nisu smeli, plašeći se, svojevremeno, prekora ili osude... 

Naravno, oni to neće činiti zbog pravde, već isključivo da bi zadovoljili svoje prirodne i sebične nagone. Oslobodiće se, biće ono šta jesu...  
Govoriće, ne brini, sve suprotno i prikazivaće se kao najveće moralne veličine... 

Ipak, doći će vreme, u to ne sumnjaj, kada će se sve to javno i bez stida priznati. Tada ćete biti, napokon, oslobođeni... 
Opet se ne slažeš sa ovim šta ti govorim?...

Zar nevolja ne krepi čoveka? Ko je to voleo često da govori? Pisac neki? Vera i svest? Uvek me nasmeješ... 
Vera u šta i koga? To samo u bajci, koju vam je onaj ostavio, možeš da pročitaš. Život je mnogo više od nekoliko plačno napabirčenih reči...

Da li znaš šta je bes? Misliš li da on poznaje bilo koje i kakvo slovo iz te tvoje bajke? Takvima kao što si ti, nikakvi dokazi iz prošlosti ne predstavljaju nikakvu pouku... 
A vidiš, sve se ovo danas i dešava da bi svi, krajnje je vreme, shvatili pouku i naučili, napokon, nešto...

"Zašto i dalje govorimo o prošlosti, kada ni nas više nema?"  Z. M.