Na groblju ideja izuzetno značajno mesto pripada delu rodonačelnika konstruktivizma u avangardnoj sovjetskoj (i svetskoj) umetnosti Vladimira Tatljina - kula spomenik Trećoj internacionali i Oktobraskoj revoluciji iz 1920.godine.
Delo i danas moderno i revolucionarno po svojoj ideji da vlast obitava i radi u kancelarijama zavojite kule od gvoždja i stakla, kako bi je oni u čije ime radi nadgledali (transparentno) - nije nikad odmakla dalje od projekta. Baš kao i "revolucionarna" stvarnost u koju su sam umetnik i bezbroj njemu sličnih entuzijasta, nažalost, bez pokrića poverovali, ne sluteći čemu će toliki od njih biti izloženi u vrlo bliskoj budućnosti. Naterani u emigraciju, zabranjivani, brisani, ućutkani, sklonjeni u tišinu ali i fizički uništeni. Gumiljev, Mangeštam, Njekrasov, Pasternak, Majakovski pred vratima pakla, Kesler, Varlam Šalamov, Vsevold Mejrholjd...i toliki mnogi drugi stradali su kao žrtve čistki, mnogi od njih ne dočekavši punu umetničku, čak ni životnu zrelost...
Svi putevi su avanturistički duh Vladimira Tatljina vodili ka inovaciji kojom će pokrenuti, okupiti i obeležiti jedan autentični angažovani pokret u istoriji poznat kao Ruski umetnički eksperiment.Arhitekta i slikar, radoznali prodornik u novo, nepoznato i angažovano, vagabund i matroz Tatljin ukrstiće iskustva evropskih tendencija, posebno pariska, minhenska i italijanska - stecišta umetnosti s početka 20.veka - sa istočnim, ruskim tragalaštvima i, zajedno sa svojim slavnim sunarodnicima u slikarstvu i skulpturi, Kazimiru Maljeviču i Aleksandru Rodčenku dati svoje neprocenjiv doprinos arhitekturi. Arhitekturi na koju će se osloniti i dovesti je do savršenstva jedan od najvećih arhitekata svih vremena Le Korbizje.
Razumevajući umetnički prikaz kao apsolutnu apstrakciju geometrijskih oblika, linija i(li) boja u odredjenoj uklopljenosti u funkciju kojoj služi, konstruktivisti (Kazimir Maljevič je svoj slikarski konstruktivizam nazvao suprematizmom) su stvarnost sveli na njenu puku i golu suštinu.
Oduševljeni šansom koju donose revolucije u jednom preiodu zanosa, niko kao ova grupa nije osetila prostor slobode za eksperiment, što se najbolje može videti iz neposrednog umetničkog nasledja, na koje su se vremenski nadovezali.
Tatljin je raskrstio sa epohom figuracije, a njegova kula, čiju funciju čine najednostavnije ukomponovani materijali u jednostavne, ali maštovite forme vrhunac je raskida sa ruskom arhitektonskom klasikom.
Delo koje je Tatljin dobio po narudžbini je i epohalno i revolucionarno i arhitekturu će kao deo moderne umetnosti skrenuti u pravcu funkcionalnosti. Tatljinov spomenik Oktobarskoj revoluciji pametno je promišljen uzlet u nešto sasvim novo i neviđeno. Projektovan kao najveća zgrada u tadašnjem Lenjingradu, i svojom je visinom trebalo da posvedoči ambicije novog doba da stremi u vrhove, Tatljinova kula od 400 metara trebalo je da nadvisi sve građevine sveta. Jednostavna zavojita gvozdena konstrukcija nosi na sebi providne staklene zavoje, koji na vrhu rotiraju i okreću se na svakih 24 sata, te je tako aktivizam dobio i svoju materijalizaciju.
Iako ostao samo u formi nacrta i makete Tatljinov toranj, kula, spomenik Trećoj internacionali pokrenuo je nove trendove u umetnosti.
Tatljin nije ostao upamćen samo kao genijalni arhitekta, značajan doprinos dao je i kao slikar, posebno na plakatima, ali i slikama svedene i jednostavne forme i živog ritma, u kojima je geometrizovanim prikazima izrazio svoju apstrakntu ideju umetnosti.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар