PRAVO NA IZBOR ILI "IZBOR"?

Pravo na izbor ili "izbor"? Čini se da odgovor, bar na prvi pogled, nije nimalo jednostavan...

Uzmimo jedan, moguće, zgodan primer. Pred nama su deset vrata. Dobar glas nam govori da je proći kroz prva dobro rešenje i da nećemo nimalo pogrešiti ukoliko tako učinimo, jer onih drugih devet, po tom dobrom glasu, nisu toliko dobra jer nude previše neizvesnosti i opasnosti po nas. Drugih devet glasova, naprotiv, nude, sa svoje strane, drugačiji „izbor“. Sve će ućiniti da dokažu, i to na razne načine, da ništa loše ne može da se desi. A naš odgovor? Bez obzira na dobar savet, radoznalost nam neće dati mira. I? Posledice nepoznate (loše?). Naravno, sve će da bude "pokriveno" navodnim, izborom i niko neće, sem marginalizovanog broja, da pomene nejednak odnos devet na prema jedan.
 
Uzmimo, u takvom istom slučaju, za primer, decu. Retko koje dete bi odolelo urođenoj radoznalosti da, makar, ne proviri kroz ključaonicu. I? Posledice će biti, zasigurno, veoma loše. Ako su u „opticaju“ svih deset (navodnih?) mogućnosti, koliko možemo govoriti o slobodi izbora, ako je u „startu“ nepravedna utakmica? Još ako dodamo mnogobrojne resurse koji prate „zavodljivosti šarenolike ponude" u liku novca, najgoreg marketinga, hvaljenja bezosećajnosti, nasilja… 

Da svako ima izbor je najpoznatija „mantra“ savremenog sveta, jer uvek može da se pritisne određeno dugme na, recimo, daljinskom upravljaču i odabere šta se želi – što je, paradoksalno, tačno. Međutim, popriličan problem nastane kada se uvidi da je veoma teško da se "probije" do željenog cilja.

                                                                                                                                                                                                                                                   Čini se da protagonisti lažne slobode i lažnog izbora, itekako znaju sa kojim ubojitim oružjem raspolažu kada se kriju iza sadržaja kojim obasipaju svetsku populaciju. Čitavu konstrukciju obrasca prati, brani i zastupa, inače, masa dobro obučenih marketinških stručnjaka, preobučenih u razna druga zanimanja – po potrebi. Od psihologa do sociologa, recimo. Ispred njihovog zvanja, veoma često, nedostaje marketinški prefiks. Koji je razlog svemu tome? Novac, moć… „Sluđeni i obamrli" pojedinac je, dakle, sve manje u stanju da primeti šta se zaista dešava, na primer. Vremenom, troškovi, a to su vreme i novac, inicijatora užasa su sve manji, jer je korisnička i konzumentska masa, u koju se toliko dugo ulagalo, sve brojnija i sve oblikovanija… A takva grupacija nema previše vremena da razmišlja i poprilično je promenjena... 

Uticaj jedne od najopasnijih droga kao što je lažni izbor u ime, navodne, slobode izbora, proizvodi, svakako, najpogubnije dugoročne posledice. Poznato je da je čovek, koliko god bio jak i otporan, isto tako, i suviše slabo i krhko biće. Upravo to znanje o njemu dovodi do sve izraženije agresivnosti bezosećajnih i beskrupuloznih (halapljivih?) da se, naprosto, bez ikakve odgovornosti, zarad najsebičnijih interesa, iživljavaju nad njim, koristeći i najmanju moguću pukotinu u njegovom „odbrambenom“ sistemu. Šta se zatim, nakon raznih „obrada“, dešava? Suštinski se dešava – jedno veliko „ništa“. U ogromnom broju „pristižu“ lažne dušebrižničke rečenice, saveti i, obavezno, pregršt kritika protiv, paradoks, tog istog a sve ugroženijeg čoveka (najviše se radi o porodici). Takođe, isti oni, što najveću odgovornost prebacuju na sve umornijeg homo sapiensa, potrošiće svu svoju energiju na dokazivanje ispravnosti nečeg nevažnog i besmislenog, stvarajući ili održavajući sve nemoćniju korisničku bazu… 
Dabome, zanimljivo, opet u ime slobode izbora, skidajući sa sebe bilo kakvu odgovornost… 
Sada je na redu, kako izgleda, pokušaj cementiranja uloženog truda...  
P. S. Tekst je napisan i prvi put  objavljen pre skoro tri godine.   Z. M.