NOVA GENERACIJA - RAZGOVOR PODIŽE TEMPERATURU MOZGA

Zemlje koje vode računa o budućnosti, mladim naraštajima, ne dozvoljavaju upotrebu mobilnih telefona mlađima od 18 godina, maloletnicima, dakle. Računa se da će izbeći zamku zavisnosti i sačuvati zdravlje.

Politika je zasnovana na naučno dokazanim činjenicama da šestominutni razgovor mobilnim telefonom povećava temperaturu mozga za jedan stepen. S obzirom na trajanje prosečnog telefonskog razgovora kod adolescenata, koji je najmanje dvocifrenominutni, lako je zaključiti kakvoj su opasnosti izloženi. Razgovor dug jedan sat podiže temperaturu mozga za neverovatnih deset stepeni. Ćelijsko zagrevanje je opasno zato što ih visoka temperatura prosto "topi", one se šire, deformišu i razlivaju - samim tim, modifikuje se i njihova "funkcionalnost". Ne treba da čudi što mnogi  maloletnici sa androidima u rukama nemaju uobičajene reakcije na draži, komande, obaveze. Ukoliko preterano koriste android, čak ga "samo" drže u rukama ili blizu glave (na manje od metra razdaljine), frekvencija aparata negativno deluje na organizam. Naravno, ova zdravstvena upozorenja ne samo da ne utiču značajnije  na pravilnu upotrebu, već kao da su izazov za probu.

Očekujemo relevantne multidisciplinarne studije koje bi se pozabavile "učinkom" smart tehnologija na intelektualni i uopšte organski razvoj potomstva nacija, uz uporednu analizu u onim zemljama koje su propisale "starost" korisnika sa onima kod kojih takve regulative čak ni u formi preporuka nema.

Dok su androidi i sve "naprednija" tehnologija izazov, ali i imperativ da se drži korak, ostaju najmoćnije sredstvo kontrole određenog "ponašanja" za koje proizvođači i izumitelji moraju snositi odgovornost - jer ih nude agresivno i bez upozorenja na zdravstvene rizike usled "nepropisnog" ili prekomernog korišćenja - a dužni su da to čine, baš kao proizvođači duvana, recimo. Ili GMO hrane.

  Nova generacija mobilnih telefona, smart, pametni androidi, postali su neophodna stvarčica u rukama miliona, pretežno dece i mladih. Stvarčica koja se ne ispušta iz ruku. Koja prekraćuje dokolicu, zabavlja, služi za učenje, održava kontakte i, kao srce, koje neprestano pumpa, počinje da biva nastavak mnogih tela.


Android je danonoćno onlajn i budan. On prima i šalje poruke, stanja, reakcije - on je postao naša najsavesnija sekretarica. Još samo da ne troši bateriju. Jer, kad ona otkaže, nastaje besomučna jurnjava za prvim priključkom.

Hodajuće androide srešćete u javnom prevozu, na ulici - kako zaneto šetaju, smejući se ili naglas razgovarajući, bez obzira na okolni svet; srešćete ih, jednostavno, svugde i u svako doba. Oni beleže, pamte, skupljaju - rade sve, kao multipraktik, šetajuća soba ili kancelarija. I oni isključuju iz stvarnog okružujućeg sveta, na koji neretko brutalno podsećaju ulične bandere, zidovi, stolovi, ali i automobili i ostala prevozna sredstva u najneposrednijem kontaktu. Legenda kaže da je i jedan od najstarijih antičkih filozofa Tales skončao tako što je, gledajući u nebo zvezde, upao u dubok bunar. I odonda nauk nije izvučen...     Ž. Ž.

P. S.  Gomila u metrou ćuti, slušalice na ušima... Čujem poruke, gledam lica... Tablet, laptop, ajfon robot me vozi... Čekam, čujem glas: "Hvala na slušanju... Vaš repetitor." - Svetlana Zaya Rajković