Najveća sličnost između Lenona i Čaplina je, ako izuzmemo talenat, svakako svest i saznanje da su odavno bili deo nevidljivog točka vremena koje je sve više ličilo na pravu mašinu za kalupe.
Očajnička Čaplinova želja da ironijom i setom, koja iz današnje perspektive više liči na urlik i vapaj, ukaže na višespratni surovi svetski globus i, sa druge strane, Lenonova nemoguća namera da zaustavi strojevu bezdušnu putanju i usmeri je u drugom pravcu, dala je za rezultat progonstvo, odnosno smrt. Iz razloga što su ih otvoreno ili prikriveno mrzeli, paranoičnog straha ili ogoljene i nepresušne bahatosti prema svemu mislećem, samozvani gospodari svačije sudbine su se trudili da ih prikažu kao najgore đavole, razvratnike i ljude koji su na Zemlji bili samo greškom ili, još gore, zahvaljujući samo njihovoj milosti. Činilo se da su se i Čaplin i Lenon pravili da nisu baš najbolje razumeli poruku – mada im je od početka, izgleda, sve bilo jasno.
U oba slučaja, što je posebno zanimljivo, radilo se o mestu boravka. Prvi je odbio pokajanje suprotne strane zbog učinjenog mu progonstva i nije želeo da se vrati. Drugi je, pak, poverovao da mu je oprošteno i ostao je tamo gde nije trebalo da ostane... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар