Danas sa sigurnošću možemo reći da je nemački „Telefunken“ proizveo jedan od najdugovečnijih kućnih aparata. U Sjedinjenim američkim državama danas 96 odsto domaćinstava poseduje tv kutiju. U svetu ga ima najmanje svaka druga kuća.
Malo čudo emisione tehnike, čarobna tv kutija, pored novina-da u sopstvenom domu imamo vesti, zabavu, učenje…stvarala je vremenom navike, koje su, posebno u nekim decenijama prošlog veka, požnjele gorku žetvu. Zato ne čudi što je u svetu sprovedeno više od nekoliko hiljada naučnih istraživanja i napisano više stotina knjiga u vezi sa efektima televizije na čovekovo zdravlje, fizičko i, posebno, mentalno. Neko je čak zaključio kako je „pedesetih godina televizija potisnula crkvu, šezdesetih porodicu, a sedamdesetih već i školu.“
Konstatujući da je televizija promenila svet u kome živimo, kao i naš doživljaj sveta, istraživači su posebno pratili uticaj moćnog elektronskog medija u razvoju mladih, njegovom delovanju na um, a time i shvatanja i vrednovanja, kao i, eventualno, porast nasilja. Rezultati su poražavajući.
Suočeni sa zaprepašćujućom činjenicom da najmlađi u jednoj od ekonomski najrazvijenih državi sveta, SAD-u, u proseku pet sati dnevno provode pored magične tv kutije, što je 20 odsto vremena koje provode budni, naučnici su zaključili da jedan srednjoškolac uz tv potroši više vremena nego za 13 godina školovanja u učionici! U mnogim porodicama koje žive u razvijenom svetu televizija je postala sinonim za slobodno vreme. U naučnom svetu višesatno gledanje televizijskog programa već se tretira kao novi oblik zavisnosti, sa veoma štetnim posledicama.
Na osnovu brojnih istraživanja, istraživači sa svih meridijana rezimirali su 17 štetnih posledica preteranog bavljenja ispred kućnog tv ekrana:
1. Proizvodi hipnotički efekat, zaobilazeći
filtriranje kroz čeoni režanj
2. Umanjuje zainteresovanost za čitanje i učenje
3. Slabi moždane sposobnosti
4. Ohrabruje loše životne navike
5. Ohrabruje gojaznost
6. Pojačava maštanje
7. Slabi kreativnost
8. Može da umanji naše sposobnosti rasuđivanja
9. Podstiče nereagovanje (pasivnost)
10. Utiče da gledaoci olako gledaju na nasilje
11. Čini decu razdražljivijom
12. Povećava agresivnost
13. Preuranjuje seksualnu aktivnost
14. Stvara zavisnost
15. Smanjuje rasploživo vreme za produktivna
dostignuća
16. Krade vreme od porodičnih odnosa
17. Štetno utiče na duhovna traganja
Brza promena događaja u televizijskom programu je faktor koji doprinosi efektu hipnotičkog tipa.
Posle svega nekoliko minuta programa deca udobno zavaljena u naslonjače ostaju potpuno u alfa obrascu, posmatraju bez reakcije, orijentacije i koncentracije-potpuno odsutna, zaključuju timovi naučnika iz celog sveta.
Slično se događa i odraslima: kada gledaju televiziju, treniraju da ne reaguju, mozak beleži događaje, ne pridajući im vremenom ikakakv smisao, prestaje da se njima bavi analitički, kritički. Zato će pisac Alvin Tofler zaključiti: “Konstantna stimulacija čula gasi analitički
proces uma i na kraju gasi sposobnost mišljenja
i racionalnog suočavanja sa životom. To dovodi do tehnika bežanja i prilagođavajućih odgovora koji teže da uključuju povlačenje,apatiju i odbacivanje disciplinovanog mišljenja prilikom suočavanja sa teškim dužnostima i odlukama.”
Ipak, najviše zabrinjava uticaj tv na nove generacije:nekritički dostupni sadržaji, čak i oni namenjeni deci i mladima obiluju nasiljem, brutalnošću koja ostavlja traga u potiljačnom režnju podsvesnog. Neka od istraživanja dokazuju da 1. gledanje nasilja na televiziji sa 8 godina starosti kod dečaka značajno predviđa ozbiljnost zločina za koje su osuđeni do 30. godine starosti.
2. i do 34% zatvorenih prestupnika izjavljuje da
je svesno imitiralo tehnike zločina naučene iz televizijskih
programa, obično uspešno.
3. agresija takođe raste kod starijih tinejdžera i
odraslih gledanjem televizije.
4. loši efekti televizije su odgovorni za polovinu od trenutnog broja ubistava, silovanja i napada u Americi…
Poseban, poguban uticaj na mlade naraštaje ima specijalni muzički kanal MTV: brzo smenjujući kadrovi uz muziku, atakujući udruženi na oko-uho, probijaju odbranu i neposredno uplivišu sadržajima, koji se nekritički „upijaju“, tvrde stručnjaci.
Eksperimenti vršeni širom sveta nagnali su i uticajnu samoprozvanu liberalnu organizaciju Udruženje za razvoj dece na univerzitetu u Notingemu u Engleskoj da obnaroduje izjavu koju je potpisalo 25
psihologa i pedijatara u kojoj su priznali da su načinili ozbiljnu grešku u vezi uticaja televizije. Oni su priznali da su njihovi bivši stavovi u vezi sa bezazlenošću nasilja na televiziji bili pogrešni. Još je upečatljiviji njihov opis nekih televizijskih programa kao oblika zlostavljanja dece. Uprkos takvim priznanjima, i dalje ostaju neki ljudi koji još uvek negiraju štetnost nasilja na TV-u. Smatraju da ne postoji apsolutni dokaz o vezi tipa uzroka i efekta, tvrdeći da postoji previše drugih faktora koji utiču na ponašanje omladine, kao što je kućno okruženje, obuka morala, kao i pritisak vršnjaka.
“Mnogi od nas su smatrali naše liberalne ideale o slobodi izražavanja dragocenim, ali sada počinjemo da osećamo da smo bili naivni u našem neuspehu da predvidimo obim štetnog materijala (na televiziji) i njegove preslobodne dostupnosti deci… Ograničavajući takav materijal za kućno gledanje, društvo mora da preduzme neophodnu odgovornost za zaštitu dece od toga, kao i od drugih oblika zlostavljanja dece.“ - glasi tekst „pokajanja“ Udruženja za razvoj dece.
Televizija je danas moćno sredstvo kojim se vladajuća oligarhija služi kako bi čovečanstvu servirala što šokantnije informacije sa ciljem da testira njegovu pasivnost na nepravdu, zlo i bezuspešnost otpora. Matrica tanji kritičko rasuđivanje, slabi moral i diktira sasvim nove, poželjne vrednosne obarsce i modele ponašanja.
Jedan od njih koji se predlaže kao zdravi stil je i takmičarski karakter u sportovima, koji, umesto da razvija zdravlje, prema mišljenju istraživača čini upravo obratno. U jednom istraživanju sprovedenom na 1600 srednjoškolaca koji je aktivno bave sportovima, konstatovane su sledeće posledice „takmičarskog duha“:
– Povećana agresivnost
– Povećana razdražljivost
– Smanjena iskrenost
– Smanjena samokontrola
– Smanjena nezavisnost
– Blag porast samouverenosti, što dovodi do značajnog porasta nasilja.
Savet naučnika je da možemo da naučimo mnogo više čitajući novine, časopise ili vesti preko kompjutera u odnosu na posmatranje jednostranih isečaka vesti koji se smenjuju pred našim očima u brzom sledu. Takođe, slušajući vesti na televiziji, možemo da promašimo suštinu, ali se ne možemo ponovo vratiti, da bismo proverili njihov sadržaj.
TV očigledno nije više za svakoga.
Iluzorno je očekivati da će prodaja trpeti zbog naučnih dokaza, ali je neophodna javna kampanja koja bi ukazala na štetne posledice preteranog gledanja televizije i boravka pred tv ekranima. Posebno se od pogubnog uticaja televizije moraju zaštiti najmlađi. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар