EPIFIZA - SIĆUŠNA RADILICA

Teško da postoji složeniji, suptilniji i osetljiviji sistem od nervnog sistema čoveka, posebno centralnog, mozga.
Jedna mala žlezda, za koju se donedavno verovalo da je čak rudiment, u novijim istraživanjima dobila je prvorazredni, značaj koji joj pripada i koji zaslužuje. Reč je o epifizi.

Ta čudesna neprimetna, sićušna radilica, ugnjezdena u samom središtu centralnog nervnog sistema, ponaša se, prema zaključcima najnovijih medicinskih studija, kao svojevrsni regulatorni centar mozga, snažno i odlučujuće utičući na njegov normalan rad.
Između ostalog, odlučujuća je njena uloga u kontroli stresa, koji se smatra primarnim remetilačkim faktorom funkcionisanja mozga, posebno čeonog režnja, odgovornog za karaker (volju, intelekt….)

Epifiza luči više hormona, odnosno proteina koji omogućavaju normalne odgovore u misaonim, voljnim, emottivnim procesima. Epitalamin za uspešno usvajanje znanja i iskustava, koji ove funkcije održava i u poznijem životnom dobu; serotonin, koji utiče na raspoloženje, san i osećaj bola; vazoticin za dubok san i odmor: melatonin, takozvani „noćni hormon“ za „popravke i podmlađivanje organizma kroz okrepljujući noćni san, saglasno cirkadijalnom dnevnom rtimu – koji se smatraju najvažnijim za održavanje mozga, posebno čeonog režnja u dobroj formi.
Epifiza povlači neobično važnu amino kiselinu triptofan, čiji je značaj otkriven u skorije vreme, i to iz krvi, odnosno hrane. U ovoj malenoj žlezdi se tripotfan pod dejstvom jutarnjeg svetla transformiše u serotonin, da bi se serotonin pri kraju dana pretvorio u melatonin, neophodan je kalcijum i vitamin B6….I to je praktično normalan dnevni ciklus mozga.
U njegovoj harmoniji najčešće potcenjen uzrok neravnoteže jeste pravilna ishrana. Pored promena životnog stila: izlaganja dnevnom svetlu, fizičkoj aktivnosti, redovnom doručku, posvećivanju duhovnim vrednostima, izbegavanju zavisnosti od štetnih supstanci, prvenstveno kofeina, nikotina i alkohola, kao i toksina, urednim životnim navikama (san pre ponoći, kontrola stresa), mozak traži i „svoju“ ishranu.
Ako umesto benzina u motor svog četvorotočkaša sipamo dizel gorivo, najmanje što nam se može dogoditi je da nam auto stane na nezgodnom mestu: tada plaćamo šlepanje, čišćenje rezervoara i tek punjenjem benzinom normalno ponovo stavljamo u pogon svoje vozilo.
O sebi i najvažnijem, svom mozgu, ne razmišljamo ni približno koliko o automobilu. Jer, on dugo ne pokazuje znake „trokiranja“, dugo odoleva rafinisanoj, brzoj ili industrijskoj hrani za kojom posežemo u prvom fast food-u ili rafu marketa. Međutim, znaci posustajanja se kad-tad pokažu slabljenjem naših moći, umorom, opštom slabošću, koja zatim otvara kapiju bolestima. One često nahrupe u gomili.

Triptofan u najvećoj koncentraciji sadrži pečeno seme bundeve, seme sumcokreta, susam, ovas, badem, tofu. Ali, triptofanu treba pomoć u vidu omega tri kiselina: naučnici su utvrdili, ne toliko iz životinjskih izvora (izvikana i toksinima iz voda izložena riba hladnih mora), koliko biljke (alge) iz kojih se sama riba hrani. Najdragoceniji lako dostpuni prirodni rezervoar triptofana je ulje lanenog semena, orah, mleveno laneno seme i susam.
Vrlo važna za apsorpciju triptofana i omega tri kiselina je folna kiselina ili vitamin B9, koje najviše ima u kuvanom sočivu, leblebiji, pasulju, svežem spanaću ili suvopečenom kikirikiju.
Pored navedenog, neophodno je odreći se slatkiša, koji pružaju trenutnu iluziju, trošeći zalihe insulina, a ostavljajući za sobom hipoglikemiju, od koje se mozak, kao od udara, oporevlja satima. Hidrogenizovane masnoće (margarin, ulja, svinjska mast), ali i loš holesterol slabe naš mozak često teško primetnim mini infartkima, koji ostavljaju teške posledice. Spororazlažuči ugljeni hidrati iz integralnih žitarica neophodni su za sve ove procese, a u kombinaciji sa šećerima u prirodnom i neprerađenom obliku iz voća, vremenom mogu da zamene štetnu i nezdravu naviku za posezanjem za brzim i rafinisanim šećerima. Najkobniju kombinaciju, na žalost, predstavljaju i omiljene poslastice kao što su puding, sladoled ili gotova industrijska smesa za palačinke, tačnije jaja, mleka, šećera i masti.

Metabolički procesi su jedna velika i složena laboratorija: unošenje dovoljnih količina triptofana nije jedini nutricionistički faktor u stvaranju serotonina, našeg dnevnog pokretača. Tirozin, valin, izoleucin, leucin i fenilalanin su pet velikih amino kiselina životnjskog porekla koje se takmiče sa triptofanom da bi brže stigle do mozga, te njihov istovremeni unos sa hranom bogatom tripotfanom samnjuje njegove šanse u ovoj trci. One mogu smanjiti dotok triptofana u mozak. Zato je odlučujući faktor unos adekvatnih namirnica sa povoljnim odnosom triptofana u odnosu na pet konkurentskih amino kiselina životinjskog porekla.
Odnosi su sledeći: triptofana u neobranom mleku ima 40 odsto u odnosu na pet konkurentskih aminokiselina, kao i u lososu, goveđem butu, pilećim prsima i integralnom pirnču i pasulju. Unos soje menja ovaj odnos, kao i orah, seme bundeve, tofu, bademi, da bi veliku prevagu donelo seme susama ( triptofan 81 odsto, pet amino kiselina svega 19 odsto). Podsetimo se da integralni susam sadrži 15 puta više kalcijuma od „običnog“, tako važnog za optimalnu apsorpiciju triptofana i njegovo dalje pretvaranje u serotonin, uz B12, folnu kiselinu i omega tri kiseline-u melatonin i, posledično, pravilnu i odgovarajuću ishranu mozga. Supena kašika integralnog susama je najkompletnija dnevna doza „prihrane“. Prema najnovijim naučnim istraživanjima ovo je pravilna hrana za komandni centar ljudskog organizma, najbolja prevencija, ali i ispomoć lekovima ( i to značajna!) ukoliko su neophodni.
Ž. Ž.