Nije važno ko je šta pričao.
Lepo je bilo slušati.
I verovati...
Ljudski je verovati...
Bez suvišnih i glupih pitanja.
Ona uvek ostanu za kasnije...
Za vreme kada se priča ispriča.
I kada više ne bude važno.
Niti isto...
Desilo se...
Tako je kasnije rečeno...
Uvek se nešto desi...
Ne mora ni da se kaže zbog čega...
Naivnih i lakovernih nikad dosta...
Neko se, u međuvremenu, snašao...
Neko, pak, nije...
Neko je, posle svega, otputovao.
Neko je, na žalost, nepovratno otišao...
Neko je, zbog svega, zanemeo...
A neko se, zbog nekih, postideo...
I?
Šta sad?
"Setim se, ponekad... A tako bih, kad bih mogao, da zaboravim..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар