A uspeh postaje zamena za sreću i radost.
U pozadini svega, bubnjara, potmulo i bez prestanka, nesmetano radi...
Neki sve to vide a neki, pak, osete.
Neke, naprotiv, ništa ne interesuje. Niti brine...
U međuvremenu, gotovo neprimetno...
Ulozi su podignuti na najviši mogući stepen.
Dostojni Šekspirovih nenapisanih ili nedovršenih dela.
Bez naslova.
Oni će, naime, naknadno da budu dopisani.
Vera i nada.
Lomača i plamen.
Dva sinonima i kontrasta pod jednom jedinom kapom, u predstavi završnog čina 21. stoleća:
Johan naspram Fausta.
Fjodor naspram Inkvizitora.
Očevi protiv sinova.
Ima li neobičnijeg paradoksa?
Zemlja zemlji...
Pepeo pepelu...
Prah prahu...
Sada je na redu ono čega nema... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар