SELFI ILI LJUDSKA BIĆA?

Osuđeni na selfi i površnost gledaćemo samo sebe i mislićemo samo o sebi, jer nećemo imati vremena i interesovanje za bilo šta drugo.
Prilično pesimistično, zar ne?

Recimo, kao primer, zbog navale sadržaja, koji i ne mora da bude nesadržajan.
Dovoljno je samo da nas zapljusne.
A onda će da se sve širi progresijom koju ljudska pažnja ne može da isprati.
Sadržajno ili nesadržajno, na kraju će se svesti na potpuno nevažnu dilemu.
Posle nekog vremena, umesto duševnih generacija stvoriće se memorijska generacija skladišta. I to bez nekog posebnog filtriranja - niti smisla.

Zamenićemo, možda, memorijsku karticu, onakvu kakvu danas poznajemo - sa nama samima.
Možda ćemo se i smanjiti, jer sve ide, i inače, ka usitnjavanju. Uz našu zabludu, naravno, da smo porasli do neslućenih visina.
Živi kompjuteri u kojima će, na neki čudan način, još uvek kucati neko srce ili, zašto da ne, neka pumpa.   

Dakle:
Selfi ili ljudska bića?
Skladište citata ili Karamazovi?
Srce ili pumpa?
Čini se da svi znamo odgovor na ova pitanja. 
Pa, ipak...     Z. M. 

  "Tako se ja, ponekad, raspišem da isperem mozak... 
Onda se rasplačem da isperem oči..." - Danica Marinković, pesnikinja