Po mnogima prapočelo, praprincip, arhe.
Jedina uvek istog hemijskog sastava: dva atoma vodonika i jedan kiseonika u molekulima koji čine kapljicu, vlagu , pahulju ili kocku leda. Neistraženo kako se jedino ova „materija“ u prirodi nalazi u sva tri agregatna stanja (i, možda, četvrtom). Zauzima oblik suda, prilagođava se, trpi neverovatan pritisak, izdržava potisak koji hrani iz zemlje ogormnu sekvoju…
Čudesna, magična tvorevina, koja planetu boji u plavo.
Koja, možda, ima raspoloženja, čija struktura reaguje na okolinu i odnos ostalih živih bića (napisah!)…
Eksperimenti potvrđuju da, ako je zamolimo, leči, popravlja, menja.
Upija u sebe bol, otrove, žuč, ali i snagu crpe.
Šta je voda, naučnici su dešifrovali. Ali, zašto se taj čudesni molekul, simbol života u svim poznatim njegovim vidovima, preobražava, čineći njegovu osnovu - ne. Voda ostaje nedokučiva tajna.
Naklonjena harmoniji, redu i skladu, i „naoštrena“ i „neprijateljska“ prema neredu, nemiru i haosu.
U ispitivanjima se nije odmaklo od sastava i strukture (klasteri), ali je suštinsko ostalo nedokučivo: zašto voda reaguje na svoju okolinu, atmosferu, raspoloženje, ponašanje.
Objašnjenja zašto voda nepromenjenog hemijskog sastava „truje“ proizvođače razornog ubojitog oružja, zašto je na mestu Sodome i Gomore niklo Mrtvo more, zašto je „loše namere i ponašanje“ pretvaraju u neprijatelja, zašto je molitva, zahvalnost i blagost čine lekovitom, do danas-nema.
Voda, ustanovljeno je, pamti događaje, ljude i njihova ponašanja.
Da li je ona kolektivni razum čovečanstva i sveta kroz vreme prošlo, sadašnje i buduće, pokazaće ogorman tim naučnika koji već godinama traga za tajnom. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар