DIREKTNO U LICE

Direktno u lice ili...
 „On“ stvara u ime „dobra“ i, takođe, kažnjava u ime „dobra“. 
„On“, takođe, govori u ime „dobra“ i, ako treba, ne govori istinu u ime „dobra“. 
Blagonaklon je prema onima koji ga slede i prema onima koji ne pitaju previše.

Paralelno s tim, uživa u podaničkoj poslušnosti „vernih“. Verni, pri svemu tome, u većini slučajeva, misle da „on“ i nije „on“, tako da je pitanje savesti, u tom pomalo neobičnom odnosu, na najbezbolniji način sklonjeno sa dnevnog reda. Ipak, verni mu, suštinski, ne veruju (oni, naime, ne veruju nikome), ali misle da je sve onako kako treba da bude i ne interesuje ih o kome, zašto ili čemu se radi.  

Verni su, inače, misleći da su ostvarili napredak u mnogo čemu, utvrdili da im mnogo toga nije važno. Najmanje im je važno kada ne vide ono šta treba da vide ili kada ne vide ono šta zaista vide. Zatvore oči, okrenu glavu od, po njih, bilo kakve neprijatne situacije i gledajući zemlju oko svojih nogu – osete potpunu blagodet svog sigurnog položaja. 
Sa druge strane, ni "on" im ne ostaje dužan – podario im je, pored mnogo toga, svet kakav su verni oduvek želeli. Kao što je poznato, verni vole iluziju i siromašniji bi bili bez nje – u takvom svetu, poznato je, sva čuda su moguća. 
Isto tako, vernima je omogućio da se što više „bave“ sobom, ne primećujući, na taj način, ono šta „ne treba“ da se primeti. Nepisani dogovor funkcioniše, tako se barem čini, već poprilično vreme i to bez većih problema.

 
Verni su, inače, često nekuda zagledani, misleći da im je vidik mnogo dalji nego što jeste a „iluzionista“ im, sa svoje strane, nesebično pomaže u svemu tome. Sve će, sa svoje strane, učiniti da vernima pogled bude „smisleniji i značajniji“. Za takve poduhvate, ne treba biti preterano iznenađen, „on“ ima neiscrpno iskustvo i talenat.  

"On", ipak, počinje da razmišlja kako da vernima već jednom kaže da sve što vide, u stvari, ni ne postoji. Samo, kako da im to prenese? Novom opsenom ili onako kako verni baš i ne vole – direktno u lice? Neki verni su, naime, usnuli i misle da sanjaju najlepše i najidiličnije snove i pitanje je kako bi reagovali na tako naglo i surovo buđenje… 
"Njemu" je to veoma dobro poznato a, opet, zna i sam da nema baš toliko vremena na pretek.

 
Sa druge strane, verni su naučili da se sa njima, makar i u nestvarnom svetu, postupa kako dolikuje – dobiće sve šta požele i nevažno je što, u stvari, neće imati ništa. Zašto očekivati  drugačije? 
Najverovatnije je, dakle, da će tako i biti. "On" je, prema svemu, ipak, najbliži rešenju da im ništa ni ne kaže. Ono šta će se, naime, desiti, to će se i desiti. Da li će to biti sa usnulim ili neusnulim vernim, i nije, po njemu, toliko važno. 
Takođe,  "on" ili "lice od hiljadu lica" veoma dobro zna da treba još malo da bude oprezan, jer na mestu gde se nalazi i gde se pokazuje u ko zna čijem i kakvom obliku, ima mnogo onih koji mu i nisu verni. Čak je, na njegovu žalost, njih, izgleda, mnogo više nego što pretpostavlja. Činjenica je da ih prezire i nipodaštava kada god može, ali… Zna da takvi ni malo ne vole kada im se nešto nameće i da im je, što ga posebno rasrđuje, pogled istinski upućen ka nekim drugačijim vidicima.

 
U tim daljinama, on to veoma dobro zna i zato mu se sve više i više žuri, ne vidi se njegov lik. Susret najdalje viđene opsene i najdalje uperenog pogleda, kao dve potpune suprotnosti - približava se. 
A verni i dalje gledaju u zemlju, misleći da vide nebo… Z. M