DOBA PREPAKOVANIH ZABLUDA

Doba prepakovanih zabluda, teatralnih vašarišta, taština, sujeta, instant duhovnosti, „vonjavih čovekoljubaca“, jeftinih parfema, nabeđenih gurua, vaš(k)arastih iscelitelja, svetskih dušebrižnika…

Doba, takođe, neskrivene laži i polaganja nepostojeće nade u nju.
Vreme i „onoga", koji nas u ime nekog drugog „brani“ – od sebe samog.

Vreme, kakvo smo mislili da poznajemo, kao da je ustuknulo pred besciljnim i zamagljenim preispitivanjem, prepuštajući se neverovatno poskupeloj beznačajnosti – moguće brižljivo pripremljenoj "istini". 

Kao da je svet pritisnut nepodnošljivim teretom i prepušten pripremljenimj  instant zamenama, koje će da sakriju, ponize i, ako treba, i da kazne bilo kog neposlušnog.
"Senka nečije senke", štancovana u fabrici pohlepe i laži, nadvila se, čini se, nad svačijom sudbinom.

I to u ime vašarastih poštapalica, bezosećajnog „čovekoljublja“ i,  skoro, neskrivene surovosti. 

U svemu tome pomažu mnogi  – kao trofeji sve bolnijeg i poražavajućeg apsurda.

 
U vremenu veštačkih paradoksa i „prekomponovanih“ ljudi, sve može da se desi i sve može da postoji, zar ne?

I to u ime nepostojećeg izbora, laži, taštine, oholosti, bezličnih i kupljenih duša i u ime nepodnošljivog mirisa najvonjavijeg "dobra"… 

I, zašto da ne, na polju razorne moći praznine - kao suštine svega.
  Z. M

"Osuđena da se saplićem o kamenje lažljivih likova,
da pijem kisele izgovore umišljenih istina,
da gledam, čujem i osećam zlobni zov samoće
koja mi se nadmeno smeška…
 
Da padam i da se sama dižem bez ikog svog
u ovom varljivom vremenu stradanja..." - Dragana Pavličević-Tomić