Ispostavilo se da sve liči na nju...
"Ja sam dete istine i dete pravde. Tačnije, to sam nekada bio. Sada sam senka nečije senke...
Moja kukavička bolećivost prema prevarantima, prostacima i lažovima, vremenom je postala skoro bezgranična.
Moja slabost da sve to podrži, takođe.
Neosetno i neprimetno.
Pristao sam da učestvujem u svakoj obmani i samoobmani, uz pregršt samozavaravanja i klišea, nalik nevešto prepeglanoj i nedovoljno opranoj krpi.
Vladalac takve krpe i pristanka na laž sam lično ja i, verovatno, ogromna masa slična meni.
Ja, nekada vredni, sada bezvredni, pametni, sada tupavi sitni samoprevarant, svakodnevno samog sebe lažem, varam i obmanjujem tuđim lažima i prevarama – kao da su moje lično.
Bolećiv prema svakojakim autoritetima i „beskućnik svoga „ja“, svesno i iz najobičnijeg straha izvrgavam ruglu, iz dana u dan, tu čast što sam čovek.
Postao sam, da sve bude još gore, neradoznao, nezainteresovan, vispreni i talentovani glumac prostakluka i neznanja, nizvodna olupina koja se boji i svoje sopstvene senke.
Priklanjam se jačem, lažnom, bahatom i iz straha bežim i krijem se od onoga što istinski cenim i volim.
Bič sile i prevare mi je uterao strah u kosti. Od moje ljudskosti samo je skrama ostala.
Svake noći, znojeći se, odlazim na počinak, tugaljivo se moleći da sledeći dan bude drugačiji - ni nalik košmarnoj maskaradi - na koju sam tako jadno pristao." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар