Među kultnim glumcima malo je onih koji ne znaju za granice i koji se podjednako uspešno preobražavaju u zadati karakter, a da to ne podrazumeva značajnije promene lika, takozvanu „totalnu glumu“, već jednostavno stvaranje posebno ubedljive iluzije sasvim prirodno i urođeno.
Iz svih tih likova generiše se i sam glumac sa svojim afinitetima. Događa se da njegovi likovi u stvari dodatno pojašnjavaju njega samog.
Neretko nas glumci iznenađuju rolama koje prihvate i odigraju.
Postoje i glumci bez granica, koji ne čine ništa posebno da bi odigrali neki lik. Nekako im, često naizgled vrlo lako, to pođe za rukom. Nisu im potrebni trikovi: da vežbaju, dobiju mišiće ili kilograme niti se preterano bave svojim izgledom da bi ga verno dočarali.
Jedan od takvih, rođenih glumaca, jeste i večiti dečak Holivuda, Džon Kjuzak(48), koji je uspeo da umakne klišeima i nametne se kao istinski umetnik, dostojan poštovanja.
Sin glumca, rođen u varoši Evenston u državi Ilinois, rano se navikao na svetlo studijskih reflektora, da bi već u 17-oj godini zaigrao u svom prvom filmu „Razred“ (1983.). Početni uspeh, prijatan utisak koji je ostavio na publiku kao lice prijemčivo američkoj srednjoj klasi, uticao je da usledi serijal angažmana u „16 svećica“,“Grandeview.USA“, „Izvesne stvari“, „Jutro Nati Gan“, „Bolje od smrti“, „Ostani sa mnom“, „Nezaboravno leto“, „Uzavrele strasti“, „Objavljene vesti“, „Osmorica suvišnih“, „Kao na traci“, „Priča o Elvisu“, „Reci nešto“, „Debeljko i dečak“, „Darodavci“, „Prave boje“, „Senke u magli“, „Bob Roberts“, „Proročki krajputaši“, „Mapa ljudskog srca“, „Novac nizašta“, „Batrganje“, „Tasteri za Brodvej“,“Put za Velvil“, „Gradska skupština“, „High Fidelity“, „Biti Džon Malkovič“…do Gavrana“, „2012“, „Raznosača novina“.
Po broju naslova i obilju tema, čitav jedan beskraj. Od idolatrijskih tipova, do generacijskih idola, ikona modernog doba do renesansno zagonetnih i mističnih karaktera. Kjuzak, jednostavno, može sve. To su pre svih shvatili režiseri pomalo „s one strane“ (Holivuda) koji su ga angažovali: Spajk Džonz, Džo Rot, Harold Beker i mnogi, mnogi drugi.
Sa druge strane, filmska legenda Džon Kjuzak ostao je uvek nedostižni, zaljubljeni, neshavćeni dečak, spreman na stradanje i žrtvu do kraja. Često neprimećen, povlačio se u korist svoje ljubavi i prepuštao osvojeno. Za glumu mu ne treba mnogo afekata, larme niti reči. Njegovo lice i ćutanje govore dovoljno. Samotnjak, stanovnik visina. Čovek na pogrešnom mestu. To su njegovi likovi.
Retko srećni, ispunjeni i nasmejani. Čak i u komedijama, kojih je snimio sijaset.
Sa druge strane, ostao je i kao velika zvezda, doduše sa svojom kockom u Bulevaru slavnih, ali bez prestižnijih glumačkih priznanja, ćutljiv, običan i pristupačan čovek, duboko vezan za ljude. Valjda je krivo odrastanje sa još četvoro braće i sestara, koji su svi krenuli stopama svoga oca. Džon je samo nasjlavniji. Džon je obema nogama u svom vremenu. Džon je retki srećnik koji je i na filmskom platnu igrao svoje idole, Elvisa, na primer, ili Džoa Stramera.
Kažu da mu najlepše stoji kiša.
Njegov potpis u svakom delu koje je snimio je upravo stajanje na kiši.
Neobičan čovek, buntovnik, miljenik esteta sa stilom i od ukusa, daleko od petparačke vreve i istovremeno tako duboko u njoj – Džon Kjuzak, filmski i, možda, i životni Edgar Alan Po, jedna od poslednjih uloga koju je odigrao.
Ž. Ž.
Neretko nas glumci iznenađuju rolama koje prihvate i odigraju.
Postoje i glumci bez granica, koji ne čine ništa posebno da bi odigrali neki lik. Nekako im, često naizgled vrlo lako, to pođe za rukom. Nisu im potrebni trikovi: da vežbaju, dobiju mišiće ili kilograme niti se preterano bave svojim izgledom da bi ga verno dočarali.
Jedan od takvih, rođenih glumaca, jeste i večiti dečak Holivuda, Džon Kjuzak(48), koji je uspeo da umakne klišeima i nametne se kao istinski umetnik, dostojan poštovanja.
Sin glumca, rođen u varoši Evenston u državi Ilinois, rano se navikao na svetlo studijskih reflektora, da bi već u 17-oj godini zaigrao u svom prvom filmu „Razred“ (1983.). Početni uspeh, prijatan utisak koji je ostavio na publiku kao lice prijemčivo američkoj srednjoj klasi, uticao je da usledi serijal angažmana u „16 svećica“,“Grandeview.USA“, „Izvesne stvari“, „Jutro Nati Gan“, „Bolje od smrti“, „Ostani sa mnom“, „Nezaboravno leto“, „Uzavrele strasti“, „Objavljene vesti“, „Osmorica suvišnih“, „Kao na traci“, „Priča o Elvisu“, „Reci nešto“, „Debeljko i dečak“, „Darodavci“, „Prave boje“, „Senke u magli“, „Bob Roberts“, „Proročki krajputaši“, „Mapa ljudskog srca“, „Novac nizašta“, „Batrganje“, „Tasteri za Brodvej“,“Put za Velvil“, „Gradska skupština“, „High Fidelity“, „Biti Džon Malkovič“…do Gavrana“, „2012“, „Raznosača novina“.
Sa druge strane, filmska legenda Džon Kjuzak ostao je uvek nedostižni, zaljubljeni, neshavćeni dečak, spreman na stradanje i žrtvu do kraja. Često neprimećen, povlačio se u korist svoje ljubavi i prepuštao osvojeno. Za glumu mu ne treba mnogo afekata, larme niti reči. Njegovo lice i ćutanje govore dovoljno. Samotnjak, stanovnik visina. Čovek na pogrešnom mestu. To su njegovi likovi.
Sa druge strane, ostao je i kao velika zvezda, doduše sa svojom kockom u Bulevaru slavnih, ali bez prestižnijih glumačkih priznanja, ćutljiv, običan i pristupačan čovek, duboko vezan za ljude. Valjda je krivo odrastanje sa još četvoro braće i sestara, koji su svi krenuli stopama svoga oca. Džon je samo nasjlavniji. Džon je obema nogama u svom vremenu. Džon je retki srećnik koji je i na filmskom platnu igrao svoje idole, Elvisa, na primer, ili Džoa Stramera.
Kažu da mu najlepše stoji kiša.
Neobičan čovek, buntovnik, miljenik esteta sa stilom i od ukusa, daleko od petparačke vreve i istovremeno tako duboko u njoj – Džon Kjuzak, filmski i, možda, i životni Edgar Alan Po, jedna od poslednjih uloga koju je odigrao.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар