"Ono" sutra je: Kad uzmem od Kazanove zanos, obujem čizme ratnika i ratara... Kad godišnja doba polože i rame i mač.
Ono sutra je kada suze u mleko pretočim, grobove staklene istini predam, od starice uzdanice maramu ogrnem... Shvatim govor uvele i zgažene biljke bačene sa nečije parade i sa prosjacima prespavam ulice, pa pokucam istoriji na vrata da zapalim luč budućnosti za mrak...
"Ono" je: Kada od sutra shvatim šta je čovek i da smem ogledano lice imenom potpisati... Na mestu gde diše i izdiše - tako nepoznat i odbačen. Ipak, nikada u potpunosti o tome neću znati - za tako nešto su potrebni vodeno olujni i vatreni izvori... Nemi i rečiti...
Dok milujem drvo i razmenjujem silu, prizivam sklad i ostavljam pitanje pred kapijom obraza ljudskosti o (ne)savršenom skladu ili odbačenom svetu...
"Ono" sutra je za nekog sasvim obican dan a za mene drhtaj novog početka i nove drame... Jer. ja sam, ipak, samo običan prolaznik... R. Z. S.
Нема коментара:
Постави коментар